Iako frilenserima i dalje nije jasno kako tačno da obračunaju porez na prihod iz inostranstva koji su u obavezi da plate, iz Poreske uprave poručuju da su kazne za dug jasne i kreću se od 5.000 dinara, pa sve do 10 godina zatvora uz novčanu kaznu. To, međutim, nije sve. Prema važećem Zakonu o porezu na dohodak građana, Srbija porez i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje može zahtevati ne samo od frilensera, već i od državljana koji rade i žive u inostranstvu, navode iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije.
Naime, svi državljani Srbije koji potpadaju pod definiciju rezidenta po pomenutom Zakonu, dužni su da plate porez i doprinose.
Prema članu 7 pomenutog zakona, obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi. Svi državljani Srbije koji potpadaju pod definiciju rezidenta po pomenutom Zakonu, dužni su da plate porez i doprinose.
To znači da je dovoljno da ispunite jedan od gore navedenih kriterijuma, kako biste po zakonu bili tretirani kao rezident koji mora da plaća porez i doprinose. Na primer, preselili ste se u Nemačku pre deset godina i radili tamo, ali niste odjavili prebivalište iz Srbije. Ili, odlazili na privremen rad u neku zemlju Evropske unije na 90 dana, vraćali se u Srbiju, a onda opet išli na rad. Bez obzira na to što ste platu zaradili u inostranstvu, Srbija vas obavezuje da njoj platite porez i doprinose za PIO i zdravstveni fond, navodi “ufp.rs”, ili “Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije”.
Pomenuto Udruženje dalje navodi visinu poreza.
Porez je 10% poreske osnovice, a doprinos za PIO i zdravstveni fond 25,5%, odnosno 10,3% cele zarade.
Poresku osnovicu dobija se tako što se od plate oduzima mesečna neoporeziva suma. Ta suma iznosi 16 500 dinara (141 evro) tokom 2020. godine (i uvećava se svake godine). To znači da na platu od 1000 evra za porez plaćate 10% od 1000 – 141 = 859 evra, odnosno 85,9 evra. Ako ste tu platu primili 2019. godine, porez vam je veći zato što je mesečna neoporeziva suma bila manja, ali ćemo u računici koristiti sumu za 2020. pošto je to najpovoljniji račun. Bez obzira na neoporezivu sumu, od zarade od 1000 evra Penzionom fondu plaćate 25,5%, što iznosi 255 evra, a zdravstvenom fondu 103 evra.
Ukupno, Srbija zahteva da joj platite 443,9 evra od 1000 koje ste zaradili van Srbije. Za dvanaest meseci rada van zemlje, vaš dug prema Srbiji penje se na 5326 evra! Ako ste pri tome koristili devizni račun iz banke registrovane u Srbiji da primate tu platu, nalazite se u registru koji je Poreska uprava dobila od tih banaka. Ako ste koristili strani devizni račun, Srbija od stranih banaka može tražiti informacije o računima svojih rezidenata. Namera države Srbije je da naplati porez i doprinose za nekoliko godina unazad sa kamatom, koja iznosi nešto preko 10% godišnje.
Udruženje dalje navodi:
Ako je porez na vašu platu plaćen u drugoj državi, možete biti oslobođeni dela poreza Srbiji. Dva su uslova za to. Prvi je da Srbija sa tom državom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Drugi je da vi imate dokaz da je porez za vašu platu već plaćen u inostranstvu.
Na ovaj način se oslobađate dela poreza. Na primer, ako je vaš poslodavac platio u drugoj državi 50 evra na ime poreza, a Srbija potražuje od vas 85,9 evra, onda Srbiji plaćate razliku (35,9 evra).
Šta ako je penziono i zdravstveno osiguranje uplaćeno u inostranstvu?
U zakonu o doprinosima i zakonu o porezu nema pomena o oslobađanju od doprinosa. Dakle, to što ste uplaćivali penziono osiguranje u neki inostrani fond ne oslobađa vas obaveze prema Srbiji. I dalje ste dužni da platite doprinos za PIO i zdravstveni fond Srbije. Kao poreskom rezidentu, gde god da se nalazite i gde god da radite, Srbija od vas zahteva doprinose. Ukupno 35,8% svake zarade morate platiti Srbiji na to ime. Porez ne morate platiti samo ako je u inostranstvu plaćen veći porez nego što bi bio u Srbiji. Doprinose morate.
Podsetimo, nakon što je Poreska uprava Srbije objavila da svi koji ostvaruju prihod u inostranstvu radom preko interneta imaju obavezu da tačno izračunaju svoj porez, počele su dodatne muke za predavače stranih jezika, programere, jutjubere i ostale frilensere koji se na ovaj način izdržavaju ili doprinose kućnom budžetu.
Do sada su se na mnogim forumima i sajtovima pojavila objašnjenja kako bi to trebalo da se uradi, nakon kojih su iskrsavala i nova upustva i začkoljice.
Sve ovo nije ostavilo zbunjenim samo frilensere, već i pojedine računovođe.
Jedno je međutim ostalo jasno – a to su kazne za neplaćanje poreza koji neki nisu plaćali pet godina.
Iz Poreske uprave su ranije za Nova.rs rekli da su za poreske obaveznike koji ne podnesu prijave i ne izmire svoje obaveze propisane prekršajne kazne po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a predviđeno je i krivično delo poreske utaje shodno Krivičnom zakoniku.
“Fizičko lice koje ostvaruje prihode iz inostranstva, a za ostvarene prihode ne podnese Poreskoj upravi poresku prijavu kažnjava se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara”, poručili su iz Poreske uprave.
Dodaju da, za one koji porez prijave, ali ga ne plate sledi novčana kazna u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manja od 5.000 dinara.
