Ruski ambasador pri EU, Vladimir Čižov, uverljivo je obrazložio prednosti ovakvog zaokreta i novinaru sajta "EU obzerver" izneo ključne adute ove ponude. U tom "paketu" je podsećanje da je čak i najmoćnija privreda Unije, ona nemačka, stigla do ruba recesije. Italijanska ekonomija takođe žestoko pati zbog onoga što Zapad radi Rusiji. Bivši premijer Romano Prodi komentarisao je u listu "Il Mesađero" da je "oslabljena ruska privreda krajnje neprofitabilna za Italiju". Čak ni veštački oborene cene energenata (kojima SAD pokušavaju da Moskvi "isuše" najvažniji izvor prihoda) nisu trajno od pomoći Italijanima i njihovim nevoljama sa padom izvoza na veliko rusko tržište.
Tako je iznet i podatak koji pokazuje ko su prave žrtve politike Vašingtona – ove godine će bruto nacionalni proizvod Rusiji biti manji za pet odsto, a to će dovesti do smanjenja italijanskog izvoza u tu zemlju od čak 50 odsto!
Zato, Evropljani, manite se trgovine sa Amerikom koja uporno nastoji da realizuje planove iscrpljivanja Rusije koja "mora da plati cenu za svoju politiku" (oko Ukrajine), poruka je koju prenosi ambasador Čižov.
Ovome dodaje i savet da je sa Evroazijskom unijom moguće ostvariti ekonomsku uniju, stavljajući im u izgled i zonu slobodne trgovine za koju ruski diplomata kaže da ima "više smisla od sporazuma sa SAD".
Čižov je rekao da njegova zemlja predlaže da što pre otpočnu zvanični kontakti između EU i Evroazijske unije, dodajući da je nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno izrazila spremnost za takav dijalog.
Pritom on tvrdi da sankcije EU protiv Rusije nisu prepreka ovom poslu, jer je zdravorazumski da nastane zajednički evroazijski ekonomski prostor koji bi obuhvatio i najvažnije zemlje sa spiska istočnog partnerstva Brisela poput Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine.
Vladimir Čižov je podsetio Evropljane i na opasnosti kojima bi bili izloženi zbog poznate američke politike nametanja genetski modifikovane hrane, naglašavajući da su istočni susedi EU mnogo "prirodniji partner".
Taj blok koji predvodi Rusija je ozvaničen ugovorom koji je prvog dana 2015. stupio na snagu i obuhvatio za sada Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan i Rusiju, a od maja će sa njima biti i Kirgistan. Ova Unija je organizovana po sličnim principima kao i ona u Evropi, pa je tako vodi Ekonomska komisija čije je sedište u Moskvi. Političke odluke donosi Vrhovni evroazijski privredni savet na čijim sednicama lideri zemalja-članica donose odluke konsenzusom. Detalja ima još, ali o tome neki drugi put.
Ruska strana nije mogla da prećuti svoje nedoumice oko toga čije interese zapravo zastupaju birokrate u Briselu, koje na ta mesta nisu došle na izborima, dakle demokratski legitimno.
U to ime predlog nove Unije, potekao iz Moskve, mogao bi lako da neslavno propadne jer druga strana (centri moći u Vašingtonu) neće sigurno sedeti skrštenih ruku i gledati kako im Vladimir Putin prevodi saveznike na svoju stranu. To što će Evropa nastaviti da pati zbog pogubnih sankcija, finansijske blokade Rusije, pa i neugasle i preskupe krize u Ukrajini, ispratilo je u istoriju hladnoratovsku 2014. godinu.
Nekome je ta globalna nevolja bila od koristi, pogurala industriju naoružanja i obezbedila moćnim akcionarima ekstra zaradu. Mir će morati da sačeka.
