Bojište u Ukrajini je donelo sa sobom i pokušaje strana da nadmudre onu drugu. Ili da, u vreme dominacije tehnologije u ratu, pronađu šupljine koje treba eksploatisati radi postizanja prednosti. Jedan od takvih primera je i niski let ukrajinskih i ruskih vazduhoplova koji je mnogima privukao pažnju. Zašto lovci i helikopteri lete na malim visinama?
Odgovor leži u želji da se zavara, ili još bolje rečeno, izbegne ukrajinski radarski sistem. Kada je jednom prepoznat, primera radi, neprijateljski lovac, signalizira se sistemu protiv-vazdušne odbrane koji dejstvuje po meti, odnosno, teži da je neutrališe. Rotirajući radari koji se i najčešće koriste, mogu biti ograničeni prirodnim ili antropogenim preprekama koje se nalaze oko njih. Primera radi, delotvornost ovih sistema će biti smanjena ako se nalaze u dolini oko koje su visoke planine ili u dubokom kanjonu kakve reke.
Upravo zbog toga što na emitovanje talasa mogu uticati faktori spoljne sredine, kao i sama metodika slanja signala, koje se vrši pod uglom, otvaraju manevarski prostor koji mogu eksploatisati neprijateljski avioni kako bi prošli nedetektovani. Let ruskih vazduhoplova tik iznad zemlje je iniciran upravo željom da se izbegnu ukrajinski radari, koji talase odašilju tako da je mnogo veća verovatnoća da avion bude detektovan, i vrlo verovatno, uništen, ako leti visini od pet hiljada metara nego na visini od dvadeset.
Kontrola prostora
Emitovanjem elektromagnetnih talasa u atmosferu, radari uspostavljaju nadzor nad trodimenzionalnim prostorom koji, zavisno od radara, može biti različitih granica. Plasirani elektromagnetni talasi detektuju eventualno prisustvo protivničkih vazduhoplova, te takav signal povratno reflektuju ostatku radarskog sistema.
