Ljudi koji su preležali koronu često ne menjaju svoj način ishrane što može da šteti oslabljenom organizmu, istakli su ruski lekari Aleksandar Andrejev, Darja Ovčinjikova i Anastasija Svetikova.
Prema njihovom mišljenju, koronavirus se odražava na stanje digestivnog trakta i kardio-vaskularnog sistema. Andrejev je pre svega upozorio da je opasno ako čovek rano počne da konzumira masnu hranu.
– Ljudi u ishrani ponovo počinju da koriste masnu, jaku, kao i brzu hranu. Nažalost, to je upravo ono što može da pogorša njihovo stanje. Posle preležanog koronavirusa potrebno je veoma pažljivo vraćati u obroke masnu hranu – naveo je Andrejev.
U prve dve nedelje ne bi trebalo jesti proizvode koji izazivaju nadutost, kao što su kiseli kupus, mleko sa laktozom, proizvode sa glutenom i ne bi trebalo piti alkohol.
– Takođe je potrebno izbegavati čokoladu, peciva, šunku i šećer. Svi ovi proizvodi izazivaju nadutost, narušavaju floru želuca i utiču na rad endokrinog sistema – podvukla je dijetolog Svetikova.
Nakon preležanog koronavirusa organizam privremeno može biti netolerantan na neke proizvode. Lekari preporučuju da se konzumiraju tri obroka dnevno i da se na svaka tri-četiri sata ponešto pojede. Gastroenterolog Ovčinjikova je objasnila kako se pomoću “metode tanjira” može izbalansirati ishrana.
– Potrebno je da uzmemo standardni tanjir od 25 centimetara i da ga podelimo na pola. Na jednoj polovini bi trebalo da bude sirovo povrće i voće, ili bareno i pečeno. Druga polovina se deli na još dve polovine, jedan deo čine proteini i masti, a drugi deo – ugljeni hidrati – rekla je ona.
U dijetu je potrebno uključiti biljne i životinjske masti. Dnevna norma proteina je jedan i po gram po kilogramu težine. Lekar za nadoknadu ugljenih hidrata preporučuje bulgur (hrana od žitarica napravljena od usitnjenih, prokuvanih zrna različitih vrsta pšenice) ili smeđi pirinač.
