Na današnji dan 1809. godine rođen je jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika Nikolaj Vasiljevič Gogolj, autor nezaboravnih pripovedaka i romana koji su se bavili dušom, mentalitetom i istorijom Rusa.
Kao što je na Gogolja veliki uticaj imao Puškin, tako je Gogolj bio uzor celom kasnijem nizu ruskih književnih klasika.
Poznata je kritičarska sintagma da su “svi izašli ispod Gogoljevog ‘Šinjela’ (misli se na njegovu istoimenu pripovetku).
Satiričar, ali i najčešće opori komentator ljudske gluposti, nesreće i zabluda, Gogolj je ostavio niz književnih dela koja se čitaju i danas, među kojima su: “Nevski prospekt”, “Nos”, “Šinjel”, “Zapisi ludaka”,”Mrtve duše” i “Taras Buljba”. Značajne su i Gogoljeve drame: “Ženidba” i “Revizor”.
Gogolj je, kao i neki svoji junaci, tragično završio život. Zapao je u stvaralačku krizu, a počeo je da pokazuje i znake paranoidne psihoze. U noći 24. februara 1852. godine, u naletu manije, spalio je svoje rukopise, među kojima je bio i drugi deo romana “Mrtve duše”.
Preminuo je 4. marta, a sahranjen na moskovskom groblju Novodevičje.
Gogoljeva dela predstavljaju nezaobilaznu literaturu u školskim udžbenicima, ne samo u Rusiji. Reč je o klasiku 19. veka, ali i celokupne svetske književnosti.
