Italija, kao predsedavajući Evropske unije, pružila je maksimalnu podršku izgradnji gasovoda Južni tok, a tome se odlučno protive vlasti u Kijevu koje smatraju da se time zaobilazi i umanjuje značaj, a delom i prihodi Ukrajine kao dosad glavnog puta prenosa ruskog gasa u EU.
Kako je novinarima u Briselu rekao italijanski državni sekretar za Evropu Sandro Goci, vlada u Rimu smatra da "izgradnja Južnog toka mora da se nastavi jer će to povećati izvore i pravce snabdevanja Evrope gasom".
|
Ukrajina gubi igru Ukrajinski izvori su takođe izašli sa stanovištem da bi izgradnjom Južnog toka, Rusija, u slučaju novog spora s Kijevom, mogla mnogo lakše preseći dotok gasa Ukrajini jer bi time u velikoj meri kroz Južni tok i već godinama postojeći gasovod Severni tok koji snabdeva Nemačku mogla obezbediti dotok gasa Evropi. Šef ruske diplomatije Lavrov je posle razgovora s italijanskom ministarkom Mogerini rekao da su Rusija i Italija "potvrdile zajednički cilj da se završi projekat gasovoda Južni tok" i da nastavimo da aktivno radimo na tome da se ukloni sve što bi moglo da iskrsne, uključujući dijalog s Evropskom komisijom". Beč je presudio Austrija i Rusija su nedavno potpisale sporazum o izgradnji austrijske deonice Južnog toka, kojom će ruski gas preko Bugarske, Srbije i Mađarske, stizati do najvećeg evropskog skladišta gasa u austrijskom mestu Baumgartenu. U Beču su se tom prilikom sastali i austrijski predsednik Hajnc Fišer i ruski predsednik Putin koji je izjavio i da se izgradnji Južnog toka protive Amerikanci koji, kako je rekao, upotrebljavaju i političke pritiske jer žele da "oni budu ti koji će snabdevati gasom evropsko tržište". Prema Putinovoj tvrdnji, to se ne može desiti jer je ruski gas jeftiniji od američkog tečnog gasa, koji je uvek skuplji na svetskom tržištu. |
Evropska komisija je u više navrata stavljala do znanja da za EU Južni tok nije prioritet, ali da je dobar svaki novi izvor i put dotoka energenata u Evropu.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je upozorio da se pri odlukama o Južnom toku moraju imati na umu i okolnosti vezane za ukrajinsku krizu i poremećene odnose s Rusijom, mada je stalno naglašavao da je sporno to što sporazumi koje su sklopili Rusija i više članica Unije, kao i Srbija, nisu u skladu s propisima EU.
Italijanski državni sekretar Goci je ukazao i na stavove šefice italijanske diplomatije Federike Mogerini koja je u svojstvu predsedavajućeg Saveta ministara EU, posle posete Kijevu, došla i u Moskvu i stavila do znanja da je Južni tok "veoma značajan za energetsku bezbednost naše zemlje, ali i za celu oblast Evrope"
Italijanska ministarka, koja je razgovarala s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i šefom diplomatije Sergejom Lavrovom, je predočila i da izgradnja Južnog toka "mora biti usaglašena s propisima EU o sektoru energetike"
Kako je dodala, Italija je "spremna da radi na unapređenju dijaloga između Rusije i EU s tim u vezi" i pozvala Putina da učestvuje na sastanku evropskih i azijskih lidera u oktobru u Milanu.
Šef misije Ukrajine pri EU je saopštio da će Unija "primeniti dvojaka merila" ako istraje na izgradnji Južnog toka, s obrazloženjem da su EU i Ukrajina krajem juna potpisale sporazum o sporazumu o pridruživanju.
Jelisejev je čak izneo tvrdnju da je Južni tok "projekat iz političkih pobuda" i zatražio da Italija, kao predsedavajući EU, ima na umu i gledišta članica EU koje se protive izgradnji ovog gasovoda.
To su pre svega Švedska, baltičke zemlje, Poljska i Velika Britanija koje, kao i SAD, smatraju da EU mora bitno da smanji zavisnost od ruskog gasa. Ove zemlje misle da bi Evropa mogla da se osloni daleko više na dostavu američkog tečnog gasa, koji se mahom dobija iz uljnih škriljaca, mada je za to nužno izgraditi zahtevnu infrastrukturu i lučke terminale, što bi potrajalo godinama.
