U otvorenom pismu Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka upućenom poslanicima Skupštine Srbije u vezi sa osudom zločina u Srebrenici koje je potpisala doktor istorijskih nauka Jelena Guskova, ruski akademici izražavaju spremnost da sa srpskim naučnicima i naučnicima iz drugih zemalja prouče "slučaj Srebrenica".
Srbi nisu krivi Podseća se da su još živi svedoci, učesnici tih događaja, kao i da su progovorili holandski mirotvorci, a svoja istraživanja objavljuju naučnici, između ostalog i na Zapadu."Ne treba srpski narod da snosi odgovornost za to što nije uradio. Ne treba rukovodstvo beskonačno da se izvinjava, ponižava, podrivajući tako samopoštovanje naroda. Posle toga, sutra niko neće poći da brani otadžbinu, neće štititi svoju zemlju i boriti se za njenu nezavisnost", navodi se u pismu. |
Ruski akademici smatraju da "ne treba žuriti sa priznanjem svoje krivice i sa izvinjenjem dok sve okolnosti vezane za događaje u Srebrenici ne budu razjašnjene i ne postanu opšte dobro javnosti".
"Inače će to biti težak teret i optužba na plećima celog srpskog naroda, postaće potvrda verzije NATO-a o krivici Srba za sve što se događalo na Balkanu 90-ih godina i opravdanje za bombardovanje 1999. godine", navodi se u pismu.
U pismu se dodaje da je danas problem Srebrenice postao predmet političke spekulacije u koju uvlače Srbe, iako se pojavljuje sve više podataka da je Srebrenica isplanirana i dobro izvedena operacija zapadnih specijalnih službi.
"Laž o Srebrenici se širi po svetu ogromnom brzinom i boriti se s njom postaje sve teže. Muslimansku verziju žrtava niko i ne pokušava da proveri, svi je prihvataju kao aksiom. Ipak, podaci o broju žrtava nisu potvrđeni činjenicama, slika događaja u julu 1995. godine ostaje nejasna, podaci protivrečni, a mnoge optužbe izmišljene", navodi se u otvorenom pismu.
U pismu se navodi da je sada glavni zadatak ispitati taj složeni period iz rata u BiH, proveriti sve činjenice, pokazati nove podatke, dati nauci, medicini i pravnoj ekspertizi sve objavljene činjenice, provesti analizu dokumenata, obelodaniti uzročno-posledičnu vezu sa prethodnim događajima vezanim za uništavanje srpskog življa i dati svetu pravednu sliku događaja u Srebrenici.
Centar za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka podseća da je ovaj ruski institut organizovao međunarodnu konferenciju posvećenu Srebrenici na kojoj je učestvovalo više od 30 naučnika iz različitih zemalja.
Prvi put su, dodaje se, pravnici, istoričari, patologoanalitičari, demografi i istraživači iz drugih oblasti analizirali podatke, pronašli mnoge protivrečnosti u zvaničnoj verziji, prikazali su novu metodiku istraživanja broja žrtava.
"Svi događaji su stavljeni u istorijski kontekst, otvoreni su novi aspekti događaja koji mijenjaju opštu sliku dešavanja. To je dalo mogućnost da se drugačije gleda na problem Srebrenice i da se počne preispitivati oficijalna verzija", navodi se u pismu srpskim poslanicima.