U poplavi lažnih i istinitih informacija iz Ukrajine, viralni hit je poduhvat Vladana Milićevića (44) iz Kraljeva koji je pokazao na koji način zapadni mediji imaju dvostruke standarde. Milićević je, drugog dana rata u Ukrajini, na portale desetak vodećih zapadnih medija postavio fotografija eksplozija i ljudi ispred porušenih zgrada tražeći od posetilaca da “osude bombardovanje nevinih ljudi”. Društvene mreže su eksplodirale, svi su bili uvereni da je reč o Ukrajini i “ruskim zlodelima”, a broj deljenja ovih “dokaza” je dostigao gotovo neslućene razmere u “osudi invazije”.
Milićević se tek tada svima zahvalio i objasnio da ipak nije reč o Ukrajini već o fotografijama iz 1999. godine koje su nastale tokom 78 dana NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Zbog toga su sve njegove objave ekspresno “blokirane”, a fotografije uklonjene.
– Kad je počeo rat u Ukrajini iznerviralo me je licemerje Zapada što su uglas počeli da osuđuju napad Rusije, a istovremeno 1999. godine niko od njih nije ni spomenuo da je NATO sproveo još monstruoznije bombardovanje Srbije. Zato sam s interneta uzeo bukvalno prvih desetak fotografija koje se pojave kada upišete NATO agresija, a zatim ih postavio na sve sajtove na kojima je to bilo moguće. To su bili Bi-Bi-Si, “Njujork post”, TV Pert… I niko ništa nije primetio. Svi su bili uvereni da je reč o fotografijama iz Ukrajine – priča za “Vesti” Milićević.
Kaže da mu je žao što nije imao više vremena da postavi slične objave i na nemačkim i francuskim sajtovima, ali da mu je najviše žao što to nije mogao da uradi na zvaničnom sajtu NATO.
– Tamo ne postoji opcija postavljanja fotografija, a svaki komentar, pre objavljivanja odobrava administrator. Baš me zanima da li bi NATO primetio da je reč o slikama koje su nastale njihovom zaslugom, a ne onima iz Ukrajine – kroz osmeh priča naš sagovornik i objašnjava da sada dobija komentare podrške za ono što je učinio.
Njegova objava o tome šta je uradio zapadnim medijima postala je hit na društvenim mrežama.
– Rezultat “eksperimenta” sam objavio na svom Fejsbuk nalogu i znam da ga je videlo desetak mojih prijatelja. A onda je, ne znam uopšte kako, ta moja objava postala pravi hit na društvenim mrežama. Dopisnik ruske agencije Tass iz Beograda mi je rekao da samo u Rusiji moja objava ima više od milion pregleda, a meni se na Fejsbuk javilo na desetine Rusa sa zahtevom za prijateljstvo. Ali kontaktiraju me ljudi i iz drugih zemalja, čestitaju na ideji, hrabrosti i na tome što sam ukazao na dvostruke aršine medija iz zapadnih zemalja. Uostalom, neko je konačno smogao snage da stane na put američkim policajcima koji vole da ratuju, ali ne na svojoj teritoriji – kaže Milićević kome uskoro, u izdanju Kulturnog centra Ribnica iz Kraljeva izlazi prva zbirka pesama “Mrlja Preverovog mastila”.
Dočekao Aleksandra Lukašenka
Milićević je 1999. godine učestvovao u odbrani od NATO agresije, a bio je i jedan od privilegovanih koji su dočekali i ispratili Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije prilikom njegove posete Beogradu usred bombardovanja.
– Bio sam druga godina DIF-a u Prištini kad je počelo da se “kuva”. Odlučio sam da “zamrznem” fakultet i odem u vojsku. Bio sam u Gardi, ali i jedan od vojnika koji su bili u počasnom stroju kad je 14. aprila 1999. godine u Srbiju stigao Lukašenko. U trenutku kada je izlazio iz automobila začule su se sirene, ali ni on, ni Slobodan Milošević, niti mi u stroju se na to apsolutno nismo obazirali – seća se Milićević.
Pomaže deci
Vladan Milićević je rodom iz Bijelog Polja, i za sebe kaže da je Srbin iz Crne Gore. Njegov otac je jedan od najpoznatijih izrađivača gusala, a Vladan gaji ljubav prema pisanoj reči, ali i humanitarnim radom.
– Za oko mesec dana u Kraljevu sa nekolicinom prijatelja pokrećem humanitarno udruženje koje će pokušati da pomogne deci samohranih roditelja u vidu besplatnih časova iz raznih oblasti nauke, ali i sporta. Ovo je sjajna prilika da posredstvom “Vesti” pozovem sve zainteresovane prosvetne radnike da nam se priključe – kaže Milićević koji je pre 20 godina donirao kožu svom prijatelju.
