Zavisnost Mađarske i Slovačke od ruske nafte, koja do rafinerija u ovim zemljama stiže kroz Ukrajinu, naftovodom “Družba” zaoštrila je situaciju između ovih zemalja i Brisela. I opet je to, naravno, više političko pitanje nego ekonomsko. Jer, iz ekonomskih razloga je EU i odobrila ovim dvema zemljama, kao i Bugarskoj, da budu izuzete od paketa sankcija kojima se sankcioniše kupovina ruske nafte.
Međunarodna mirovna misija, koju je samoinicijativno otpočeo mađarski premijer Viktor Orban po pitanju ratnih sukoba u Ukrajini očigledno je bila okidač da se Kijev „seti“ da bi mogao da „zavrne slavine“ za naftu koju „Lukoil“ isporučuje MOL-u, jer ova komanija je vlasnik rafinerija i u Slovačkoj i u Mađarskoj.
Zanimljivo je i to što se Bugarska ponudila da pomogne jer, setimo se, Sofija je odlučila da se distancira od „Lukoila“, koji je vlasnik jedine bugarske rafinerije.
Treba reći i to da je Mađarska počela da obezbeđuje alternativu snabdevanju naftom kroz cevi „Družbe“. A to su brže-bolje iskoristili u JANAF-u, povećavajući iznos tranzitnih taksi za naftu koja od luke u Omišlju stiže kroz Hrvatsku do Mađarske. Iz Budimpešte su kritikovali ovakav neprijateljski potez ali, nije bilo informacija da je Zagreb JANAF-u naredio da se uzdrži od neekonomskog povećanja tranzitne takse.
„Politiko“ piše da je neimenovani EU diplomata zamerio Budumpešti ne baš diplomatskim rečnikom: „Sve druge države članice EU su prošle kroz skupi, ali potrebni, proces da se reše ruske nafte, zato što ona miriše na krv. Čini se da Mađarska ima problema ne samo sa svojim čulom mirisa, već i sa svojim mentalnim sklopom i nedostatkom odlučnosti da se oslobodi zavisnosti“.
Zapadni mediji, međutim, pišu i o tome da se ruska nafta, pretovarena negde na pučini ili prerađena u zemljama van EU, i dalje uveliko koristi u državama članicama. Čak su i Sjedinjene Američke Države prolongirale zabranu kupovine ruskog uranijuma. U SAD, naime 11. avgusta stupa na snagu Zakon o zabrani uvoza uranijuma iz Rusije, kojim se zabranjuje uvoz neozračenog, nisko obogaćenog uranijuma (LEU), proizvedenog u Ruskoj Federaciji ili od strane ruskog entiteta.
Iako će zabrana ostati na snazi do kraja 2040. godine, izuzeća od ove mere biće moguća do 1. januara 2028. godine, ukoliko se utvrdi da nije dostupan alternativni održivi izvor ili da je uvoz ruskog LEU u nacionalnom interesu.
Slično se dešava i sa ruskim gasom. Do kraja 2024. godine važi ugovor o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu. I, dok Ukrajina preti da ga neće produžiti iz Brisela su, ipak, spremni da kroz Rusiju i Ukrajinu transportuju azerbejdžanski gas do evropskih potrošača. Pritom, opšte je poznato da Azerbejdžan nema dovoljno gasa da poveća isporuke i da bi to, zapravo, bio ruski gas.
Zbog svega ovog nameće se zaključak da će Mađarska, ali i Slovačka, biti kažnjene zato što ne podržavaju jedinstvenu politiku EU protiv Rusije.
Slovaci kupuju naftu od Rusije pa je prodaju Ukrajini!!!! Verujem da isto rade i madjari.