Razgovori delegacije predvođene premijerom Aleksandrom Vučićem u Moskvi nisu imali nikakav zaslađivač s kakvim bi se obično vraćali srpski državnici iz Rusije. Sve teme, političke i ekonomske su problematične.
U prvom redu, Moskvu je zanimalo kako će Srbija vratiti dugove za isporučeni gas u visini od oko 300 miliona evra. Kako Srbija te pare nema, pronela se glasina da će Rusima za uzvrat biti ponuđene nekada velike državne firme, u prvom redu pančevačke Azotara i Petrohemija na koje otpada oko 80 odsto dugova.
|
Čija je dobit NIS
"Škripi" na železnici
|
Obe kompanije koje bi država na ime dugova da "proda" Rusima bile su godinama u velikim problemima. Dugovi Azotare su do 2012. iznosili 130 miliona evra, a onda su konvertovani u vlasništvo, pa je tako Srbijagas postao vlasnik Azotare. Kod Petrohemije je dug bio oko 104 miliona evra, međutim, isprepletenost imovinskih odnosa NIS-a, Azotare, Srbijagasa, Petrohemije i države kao vlasnika, direktnog ili posrednog, učinili su da računica bude praktično neizvodljiva.
Nije tajna da je ruska strana veoma nezadovoljna kako se Srbija ponaša u pogledu kredita koje je Rusija odobrila. Reč je o milijardu dolara koje su još 2009. dogovorili tadašnji srpski premijer Mirko Cvetković i ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Od toga je 200 miliona otišlo na krpljenje budžeta, a ostatak je trebalo da se utroši na modernizaciju srpske železnice. Kako Srbija nikad nije završila projekte, ruska strana je kivna jer joj novac stoji "mrtav", te ga sada traži nazad, ukoliko Srbija nije u stanju da ga namenski potroši.
