Ruse je uhvatila prava zlatna groznica u vreme pandemije, kupuju zlato u različitim formatima – od nakita do zlatnih poluga. Tokom krize 2009. godine ova strategija je bila uspešna, pa je 2011. godine cena zlata dostigla istorijski maksimum od 1.820 dolara za uncu. Međutim, ne donosi svako zlato isti prihod.
Kako navodi portal „Vzgljad“, u bankama je potražnja za monetama i zlatnim polugama porasla 3 puta. Primećena je i velika potražnja za zlatnim nakitom, dok je prodaja juvelirskih proizvoda „Vajldberis“ u drugom kvartalu porasla za 129 odsto. Neverovatna potražnja za zlatom u periodu pandemije je karakteristična za ceo svet.
U martu je u Americi i Kanadi ponestalo zlatnih moneta. U kanadskoj kompaniji „Kiko“, koja trguje zlatom, bile su rasprodate sve zlatne monete koje su bile teške jednu uncu. Po podacima ruskog „Zlatnog monetarnog fonda“ promet moneta u drugom kvartalu je porastao za 2-2,5 puta.
– Ljudi znaju da zlato može da spasi u periodima različitih kriza. Zlatna moneta ‘Georgije Pobedonosec’, koju su kovale naše kovnice za Centrobanku, početkom godine je poskupela za trećinu. A od trenutka kako su počeli da je kuju – osam puta. Tokom 2006. godine moneta je koštala više od 4.000 rubalja, a sada košta 35.000 rubalja. Brojke govore same za sebe – kaže potpredsednik kompanije „Zlatni monetarni dom “ Aleksej Vjazovski.
Prema rečima predsednika Upravnog odbora banke „Fridom finans“ Genadija Saliča, rast cena proizvoda od zlata na svetskom tržištu je u direktnoj vezi sa obećanjima vlade i centralne banke da će potrošiti trilione kako bi oporavili ekonomiju posle virusa korona.
Cena zlata u rubljama i evrima je već probila istorijski maksimum. Nikada se ono nije prodavalo po tako velikoj ceni u rubljama i evrima. Zlato može u narednih 3-5 meseci da bude i 2.000 dolara za uncu, prognoziraju eksperti „Siti“ banke. Potražnja za zlatom je ujedno povećala i cenu srebra. U narednih 12 meseci cena srebra će biti 25 dolara za uncu.
U isto vreme zlatan nakit i nije neka investicija.
– Nakit je nelikvidan. Njega nije moguće brzo prodati. Razlika u ceni u kupovini i prodaji može biti 20 čak i 50 procenata, ako govorimo o cenama u zalagaonicama – kaže Kupcikevič.
Najbolje je investirati u zlato u vidu poluga i moneta, smatra Vjazovski. Pritom u Rusiji je bolje kupovati monete, jer se pri prodaji zlatnih poluga plaća 20 procenata porez. U Evropi nema razlike prilikom ovakve kupovine. Za sada se u Rusiji pregovara samo oko ukidanja poreza pri prodaji zlatnih poluga.
– Monete je potrebno dobro čuvati, kao i dokumentaciju o njima, kako se ne bi dogodilo da izgube na vrednosti prilikom prodaje bankama – upozorava Kupcikevič. Salič kaže da je najunosniji posao investirati u akcije ruskih i inostranih kompanija koje se bave iskopavanjem zlata.
DA LI SU BOR I NJEGOVA PRIVREDA URUŠENI?
Uništavanje borske privrede nastavlja se još od vremena kada je Borom palio i gasio vatru Spaskovski. On je zatvorio sve fabrike u industrijskoj zoni (zvana 7. kilometar). Tu su zaustavljene i uništene fabrike lak žice, fabrika bakarne žice, fabrika ventila, fabrika abraziva, livnica bakra i bakarnih legura, fabrika prerada metala, zlatara u Majdanpeku, FOD. Od nekadašnjeg giganta bakra RTB Bor je ostala samo proizvodnja bakra, srebra i zlata, kao 1938. godine. Nekadašnji Institut za bakar sa sedamsto radnika, sveden je na Institut rudarstva i metalurgije sa ispod 200 zapošljenih. Nekadašnja zgrada Instituta se poklanja kinezima bez nadoknade. Od nekadašnjih 25.000 zaposlenih u RTB Bor, sada rade samo 5000 zaposlenih. Grad Bor se polako i sigurno vraća na istoriski Bor selo. Zaslugu za ovu borsku dogodovštinu imaju Mlađa Dinkić, Blagoje Spaskovski, Boris Tadić i Aca Vučić.