Pravi razlog zbog kojeg su se pomenute zemlje našle na nišanu Vašingtona je sistem petrodolara, odnosno opstanka američke valute kao svetske i jedine u kojoj se obavljaju sve najvažnije transakcije, pre svih one sa kupovinom i prodajom nafte. Samo tako SAD uspevaju da, uprkos neverovatnom dugu od 17.000 milijardi dolara, dalje ekonomski funkcionišu podstičući zavisnost sveta od svoje valute. I tako Amerika uprkos ogromnom dugu – izbegava bankrot.
Po čemu je to američki dolar jedinstven, postavlja pitanje komentator nemačkog sajta KOPP Aleksander Klakson i odmah nudi odgovor: Od početka 70-ih godina je bio jedina valuta kojom se na svetskom tržištu nafte kupovalo i prodavalo "crno zlato". To su ekonomisti kasnije opisali kao "recikliranje petrodolara", a ponajviše su pomogle vlasti Saudijske Arabije koje su enormne prihode od izvoza nafte (stečene u dolarima), odmah prebacivali u američke banke ili ih investirali preko tamošnjeg tržišta kapitala. I Međunarodni monetarni fond je tu valutu koristio da bi davao kredite uvoznicima nafte koji su zbog rasta njene cene zapadali u teškoće.
Ovo je 1974. godine utanačio Henri Kisindžer sa Saudijcima, a godinu dana kasnije se to proširilo i na sve zemlje OPEK-a. Amerika je trijumfovala – sve dok svet bude zavistan od nafte i nju plaćao dolarima, vladaće potražnja za tom valutom koja će ujedno čuvati njenu vrednost.
Do septembra 2000. godine je sistem petrodolara bio neprikosnoven, a onda je tadašnji irački lider Sadam Husein izjavio da će naftu koju izvozi njegova zemlja – ubuduće prodavati u evrima (na finansijskom tržištu se pojavio 1999. godine, a 2002. i kao novac) umesto u dolarima.
U februaru 2009. je Afrička unija obelodanila dokument u kojem je najavila zajedničku valutu zemalja crnog kontinenta ("zlatni dinar"). Već 2011. je CIA u Libiji (kao jednoj od najvećih izvoznica nafte) krenula u kampanju za rušenje Moamera Gadafija, pored ostalog i zbog njegove uloge u planovima o smeni (petro)dolara i nastanku nove valute. SAD su u puč uključile i teroriste Al Kaide.
U februaru ove godine nova američka meta je postala – Rusija, inače drugi najveći izvoznik nafte u svetu. Moskva je još 2008. godine, posle dvogodišnjih priprema, otvorila "energetsku berzu", na kojoj se moglo trgovati naftom u rubljama i u zlatu. Pritom su Rusi zajedno sa Kinezima radili na potpunom izbacivanju dolara iz trgovinske razmene te dve velike zemlje. Kremlj je spremio i Evroazijsku ekonomsku uniju.
I onda se "iznenada" dogodila Ukrajina. Međutim, sankcije Zapada uvedene Rusiji, samo su zbližile Moskvu i Peking, a time i njihove namere da se složno otresu američkog dolara.
Kraj petrodolara označio bi i kraj američke hegemonije u današnjem svetu. Pojedini ekonomisti slikovito predstavljaju ovu situaciju opisom da su "SAD na aparatima za veštačko disanje", zbog oslanjanja na globalnu ulogu svoje valute.
U jednom od komentara na pomenutom nemačkom sajtu, podseća se na izjavu Vinstona Čerčila u njegovom poslednjem intervjuu: "Mi nismo napali Nemačku zbog pogroma nad Jevrejima, već zbog napuštanja međunarodnog monetarnog sistema". Kažu da senilni starci govore istinu.
