Današnja srpska spoljna politika je bezrezervno okrenuta Evropskoj uniji, NATO paktu i Americi. Srpski režim je u potpunosti sastavljen od evroekstremista, pa i otvorenih protivnika Rusije.
To suprotstavljanje ruskom prisustvu u Srbiji često ima prizvuk antiruskog rasizma. Stiče se veoma osnovan utisak da bi srpskom režimu bilo mnogo lakše kada ne bi bilo Rusije kao velike sile.
Rusija godinama nije dozvoljavala da se promeni Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i odolevala je brojnim pritiscima ostalih velikih sila. Rusija je, dok je to činila i srpska zvanična politika, insistirala isključivo na snagama Unmika na Kosovu.
Onda je sa novom vladom Demokratske stranke i njenih malih satelita došlo do radikalne promene i prihvaćeno je da Euleks, kako je predviđeno odbačenim Ahtisarijevim planom, zameni Unmik.
Rusija je tražila da srpski režim takvu svoju nameru i pismeno obrazloži što je i učinjeno. I pored toga Rusija nije pristala da se takva odluka donese u SB UN već da zvanična Srbija iznađe neki zaobilazni način prihvatanja Euleksa čiji je pravi cilj da Šiptarima napravi državu.
Rusija je izričito kazala da nikako i ni po koju cenu ne može smatrati pristupanje NATO paktu prijateljskim činom. Srpski režim je izrazito pronatovski, a tom opredeljenju pridružuju se i lideri nekih opozicionih stranaka.
Srpski vlastodršci vode pravu puzeću strategiju pristupanja Zapadnoj vojnoj alijansi i otvoreno ignorišu Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Narodne skupštine Srbije.
Zvanična Srbija se sprema da izbegne narodni referendum o tom pitanju i da Srbiju dovede do svršenog čina i tako zaradi otvoreno suprotstavljanje i Rusiji i svom narodu.
Srbija iz tog razloga ćutke posmatra kako se BiH zvanično kandidovala za članstvo u NATO-u i tako uvodi i Republiku Srpsku i deo srpskog naroda u tu vojnu agresorsku organizaciju. Koliko sledeće godine će Crna Gora biti primljena u NATO, a onda i BiH. Tada će cinični srpski režim izaći sa bezočnim obrazloženjem da Srbija mora ući u NATO zbog jedinstva srpskog naroda.
Srbija bi sve te događaje mogla da predupredi jer se time vrši ozbiljna revizija Dejtonskog sporazuma čiji je Srbija garant. Takođe je i Rusija garant Dejtona te bi se moglo zaključiti da Rusija i ovoga puta "neće da smeta" Srbiji u njenoj kapitulantskoj i evroekstremističkoj politici.
Srbija se, dakle, u političkom i geostrateškom smislu sve više udaljava od Rusije a sve pokušavajući to da nadoknadi izjavama prijateljstva i sitnim diplomatskim lažima i zavaravanjima. Zvanična Srbija, takođe, pokušava da odnose s Rusijom svede na nekakve ekonomske kompenzacije i zajedničke interese, pre svega u energetici. I, naravno, u traženju zajma. Bilo bi, naravno, više nego glupo pomisliti da to Rusija ne zna, ne vidi,i i da toga nije svesna.
Za sada je izvesno da je režim u Srbiji učinio sve što je u njegovoj moći da predstojeću posetu Dmitrija Medvedeva pretvori u njegovu posetu njima a ne srpskom narodu, pa i njegovim opozicionim strankama koje su takođe deo tog naroda. Sudeći po onome što vidimo, u dobroj meri je u tome uspeo.
Vlastodršci Srbije će i posle posete u prvi zvanični i medijski plan staviti to što nas je Medvedev podržao na evropskom putu pokušavajući da taj put pretvore u evroatlanske integracije protiv kojih Rusija, tobož, nema ništa. Sve drugo bi bilo iznenađenje.
Posebne komplikacije u Srbiji izaziva i datum za koji je predviđena poseta ruskog predsednika – 20. oktobar. Kao što je poznato, toga dana je 1944. u sadejstvu jedinica Narodno-oslobodilačke partizanske vojske i sovjetske Crvene armije od fašističke okupacije oslobođen Beograd.
DOS-ovske vlasti su ukinule ovaj praznik, a zajedno s tim oduzeli imena ulica partizanskim i ruskim generalima i herojima. Sada zlovoljno i sporo nekim ulicama na traženje Rusije hoće da vrate oduzeta imena. Celokupna režimska "žuta" publicistika je potpuno poništila srpsku antifašističku borbu i potpuno heroizirala izdajničku saradnju s okupatorom.
Sada, uoči dolaska Medvedeva, svu tu izlivenu pljuvačku pokušava da poliže i da se udvorički bar na jedan dan priseti svoje antifašističke borbe i brže- bolje obnovi groblja oslobodilaca Beograda. A onda će opet nastaviti po starom.
Rezultati posete ruskog predsednika Medvedeva Srbiji zavisiće isključivo od onoga što će on javno kazati kao svoj jasan stav. Izostane li takva izričitost ili jasnost, njegova poseta će samo biti još jedan, doduše, lep i uzbudljiv, događaj koji će srpski režim politički zloupotrebljavati na svom putu u EU i NATO.
Na trenutak će i preživeli borci Narodnooslobodilačke vojske, naprasno nazvani veteranima, posle duže vremena, malo živnuti.
