Rusija se sprema za “letnji napad” – koje su opcije Ukrajine?

Tanjug/AP

Ukrajinci priznaju da su u teškoj situaciji, za koju i neki obaveštajci kažu da je “katastrofalna” ako ne dobiju pomoć zapadnih saveznika; zato i dalje traže pomoć i više sistema protivvazdušne odbrane.

Ponovni ruski napad na ukrajinski energetski sektor i vojne institucije označava početak nečeg goreg od onog ranije. Kremlj se priprema za veliki napad u leto ove godine i u vezi s tim su Ukrajinci gotovo jednoglasni.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da bi napad mogao biti početkom leta i poziva Zapad da ubrza i poveća vojnu podršku jer, kako kaže, „Rusiji koristi kašnjenje isporuke pomoći“.

Uprava za vojnoobaveštajne poslove Ministarstva odbrane to potvrđuje i kaže da „Rusija planira proizvodnju 40 projektila mesečno kako bi izvršila 2-3 velika udara pre napada, te hitno mobiliše 150.000 vojnika, a do kraja 2024. mobilisaće ih ukupno pola miliona.

Šef Uprave za vojnoobaveštajne poslove Kirilo Budanov očekuje da će Rusija početi napad krajem maja ili početkom juna ove godine.

Zašto u leto?

Očekivanje da će do ruskog napada doći na leto otvara pitanje koji je razlog tome, pogotovo što Rusi radije započinju ratove i bitke zimi jer to otežava otpor protivnicima i povećava patnju koja nastaje gađanjem energetskih postrojenja i druge infrastrukture.

Da bi to objasnio, Aleksandar Kovalenko, stručnjak IRG-a, rekao je za Al Džaziru: „Tempo ofanzivnih operacija koje je Moskva pokrenula u septembru je usporen, uspela je da zauzme samo Avdejevku u februaru.“

– Proračuni Kremlja povezani su sa predsjedničkim izborima koji su održani u martu. Možda se Vladimir Putin plašio reakcije Ukrajine ako bi zimi bila gađana energetska postrojenja ili najavljene masovne kampanje za mobilizaciju koje bi izazvale bes ulice prie nego što osigura svoj reizbor – dodao je.

Prema Kovalenku, „u drugoj polovini ove godine Rusi će moći početi nove ofanzivne operacije, a s obzirom na tempo regrutacije, popravke i formiranja jedinica, napad bi mogao da počne u avgustu ili septembru.“

Prvi koraci

Bez obzira na razilaženja stručnjaka i analitičara o datumu početka napada, kontrola nad celim oblastima Donjeck i Lugansk na jugoistoku Ukrajine (region Donbas) je glavni cilj Rusije, koja je pre više od dve godine pokrenula svoju „vojnu operaciju“ pod izgovorom da ih zaštiti.

Oleksandr Sirski, načelnik Generalštaba Ukrajine, objavio je da je ruskoj vojsci naređeno da zauzme grad Časiv Jar u oblasti Donjeck pre 9. maja, Dana pobede u Rusiji, što može biti pokazatelj da će bitke besneti oko ovog grada, nakon zauzimanja Avdejevke pre nekoliko sedmica.

Shodno ovome, Kovalenko smatra da će glavne mete očekivanog napada na istoku biti gradovi: Kramatorsk, Slovjansk, Marijupolj i Vuhledar, a od njih će krenuti ka Novomihajlivki, Pobedi, Vodjanu i Solodki u oblasti Donjeck.

Harkov je ugrožen

Prema stručnjacima, kontrola Harkova na istoku jedan je od glavnih ciljeva ruskog rata i očekivanog napada, kao i Kijeva, čak iako nema pokazatelja da je prestonica ugrožena.

– Na početku rata, broj ruskih vojnika u Ukrajini i oko nje bio je 360 hiljada, a danas je ovaj broj premašio 430 hiljade. Rusija mesečno regrutuje oko 30 hiljada vojnika – rekao je Ivan Stupak, vojni stručnjak na Ukrajinskom institutu za budućnost i bivši savetnik za pitanja vojne bezbednosti u Ukrajinskom parlamentu, u izjavi za Al Džaziru.

– Od tog broja, Rusija je regrutovala više od 100.000 vojnika na istočnoj granici Harkova. Ova oblast je zaista ugrožena, a njeno intenzivno bombardovanje pokazuje nameru Rusa da unište grad Harkov ako ne mogu da uđu u njega, baš kao što su to učinili u Marijupolju, Severodonjecku, Lisičansku, Bahmutu i Avdejevki – ističe Stupak.

Stupak smatra da je mogućnost napada na Kijev mala. „Ako Kijev padne, Rusija će biti pobednik, ali joj je potrebno još najmanje 100.000 vojnika da bi ponovo otvorila taj front. Nema naznaka o prisustvu ovog broja vojnika na severu. Za njihovo regrutovanje treba između tri i četiri meseca.“

Šef Vojne uprave u glavnom gradu Ukrajine Sergej Popko saopštio je da „Kijev ostaje prioritetna meta za Ruse“ i da je „oko njega uspostavljeno nekoliko odbrambenih linija u dužini od oko hiljadu kilometara“.

Koje su opcije Ukrajine?

Suočeni sa ovim gotovo neizbežnim izazovima, Ukrajinci priznaju da su u teškoj situaciji, za koju šef Uprave za obaveštajne poslove kaže da je „katastrofalna“ ukoliko ne dobiju pomoć „zapadnih saveznika“, i nastavljaju da traže pomoć i više sistema protivvazdušne odbrane.

– Misija ukrajinske vojske za ovu godinu je da odbije koliko je moguće pokušaje neprijatelja da napreduju i da vodi odbrambene operacije usmerene na uništavanje neprijateljskih objekata i skladišta – navodi stručnjak Ivan Kiriševski.

Optimistično gleda na blisku budućnost, uprkos priznanju da „sposobnosti Ukrajine zavise od vojne pomoći“. Uvideo je da „ukrajinske jedinice nisu više u potrebi za municijom koliko su bile u januaru, jer se oslanjaju na lokalnu proizvodnju (500 kompanija koje rade, prema predsedniku Zelenskom) i da su mnoge zemlje spremne da prodaju oružje i municiju umesto da ih daju kao pomoć“.

O drugim izazovima poput napuštanja Kijeva od strane naredne američke administracije, stručnjak je rekao da „čak i ako Ukrajina iznenada izgubi važnog partnera poput SAD, Evropa bi mogla da drži ‘štafetu’ u doglednoj budućnosti“.

– Evropa ima sjajnu priliku da postane jaka kao Sjedinjene Američke Države – zaključio je Kiriševski.