On je naveo da ruski vojni eksperti smatraju da su na dnevnom redu SAD i NATO-a dva osnovna pitanja – Ukrajina i Irak, te da im je zbog toga važno da dominiraju u crnomorsko-mediteranskom regionu, na Balkanu i u Turskoj.
"Balkan, naravno, pogotovo u svetlu krize u Ukrajini i zbog nestabilne situacije na Bliskom Istoku, igra veoma veliku ulogu. A oni koji žele da iskoriste ukrajinsku krizu za jačanje svojih pozicija – SAD i NATO – na Balkanu već imaju solidan učinak", napominje Rešetnjikov.
On ističe da SAD u osnovi kontrolišu sve osnovne zemlje Balkanskog poluostrva – Rumuniju, Bugarsku i Grčku, prenosi portal "Fakti".
"Može se reći da se sve tri države nalaze u potpunoj zavisnosti od SAD. Ista je situacija i sa takozvanom ‘državom Kosovo’, pseudodržavom Makedonijom i pseudodržavom Crnom Gorom – sve su pod najmoćnijim mogućim uticajem, čak bih rekao pod otvorenim diktatom SAD", upozorava Rešetnjikov.
On je ocenio da Srbija zasad još igra "polunezavisnu" ulogu, ali da je njeno rukovodstvo pod najtežim mogućim pritiskom Zapada, koji ga ucjenjuje mogućnošću primanja/neprimanja u EU.
"Uostalom, ona postepeno počinje da popušta pod tim presingom", kaže Rešetnjikov i dodaje da je stanovništvo Bugarske, Grčke i Srbije u većini prijateljski raspoloženo prema Rusiji, ali da je problem u zavisnosti njihovih elita.
Rusija kao humanitarna sila
On je istakao da u ovakvoj situaciji Rusija mora da se vrati na Balkan, pre svega, kao humanitarna sila i u ekonomskoj sferi, te da aktivno širi svoje prisustvo i tvrđe i usmerenije radi sa rukovodstvima tih zemalja.
"Ekonomski odnosi sa tim zemljama moraju uticati na političke odnose, a ne obrnuto. Projekat ‘Južni tok’ je veoma aktuelan u Bugarskoj i u Srbiji. Povoljan je za obe države. Međutim, bugarsko rukovodstvo ne izdržava pritisak SAD", ističe Rešetnjikov i dodaje da je teška perspektiva i pred srpskom ekonomijom.
Rešetnjikov je naglasio da je u zemljama Balkana potrebno sistemsko prisustvo Rusije, koja treba da podržava, pre svega, one snage koje nastupaju sa pozicija prijateljstva i saradnje sa Rusijom, a takvih ima.
Podsetivši da su na teritorijama balkanskih država već američke i NATO vojne baze, Rešetnjikov je istakao da rukovodstva tih zemalja moraju shvatati šta prisustvo tih baza znači u slučaju zaoštravanja konflikta, odnosno otpočinjanja vojnih dejstava.
"Prvo, udar po tim zemljama. Po Crnoj Gori, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj. Udar sa strane Rusije! Mi, politikolozi, o tome otvoreno govorimo. Balkanske zemlje su mete na prvoj liniji", upozorava Rešetnjikov.
