Nakon rušenja režima Bašara al Asada, Rusija je intenzivirala letove prema vazdušnoj bazi al-Kadim u libijskoj pustinji, sugerišući da se okreće Libiji kao alternativi svojim sirijskim vojnim bazama.
Gotovo celu deceniju vazdušna baza Hmejmim i pomorska baza Tartus na sirijskoj obali služile su Moskvi za vojno prisustvo u Sredozemlju.
Sada, ratom pogođena Libija postaje ključna za ruske napore u projektovanju moći u regionu i širenju vojnog angažmana u Africi.
Podaci o praćenju letova, koje je analizirao CNN, otkrivaju više od jednog leta dnevno ruskih transportnih aviona Antonov AN-124 i Iljušin IL-76 iz Hmejmima prema al-Kadimu, bazi blizu Bengazija. Ova baza već godinama služi kao rusko uporište za podršku generalu Kalifi Haftaru, ključnom igraču u istočnoj Libiji.
Prema Džalelu Haršauiju, saradniku londonskog tink tenka “Royal United Services Institute” (RUSI), u poslednjim nedeljama došlo je do “značajnog porasta broja ruskih aviona koji sleću u Libiju iz Sirije, Rusije i Belorusije.”
– Povećanjem prisustva u Libiji, Moskva bi mogla da zadrži dovoljno resursa za nastavak svojih širih ambicija u Africi, iako će to neminovno doneti nove troškove nakon pada Asadovog režima – rekao je Haršaui.
Rusija je već počela da povlači svoju vojnu opremu i trupe iz Sirije, uključujući napredne PVO sisteme, što bi moglo da značiti da namerava da ih iskoristi za jačanje prisustva u Libiji.
Letovi iz al-Kadima prema Maliju, gde Rusija sve više zamenjuje francuski uticaj, takođe ukazuju na novu fazu ruskih vojnih operacija u Africi. Istraživačka organizacija “All Eyes on Wagner” izvestila je ranije ove godine da je u blizini al-Kadima izgrađen kompleks za rusko osoblje u tranzitu prema drugim afričkim destinacijama.
Geopolitički analitičari naglašavaju da bi Rusija mogla da razmotri korišćenje luka pod Haftarovom kontrolom, poput Tobruka, kao zamenu za sirijski Tartus. Ovo već izaziva zabrinutost među članicama NATO.
Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto upozorio je da “ruski brodovi i podmornice u Sredozemlju uvek predstavljaju zabrinutost, tim više što su sve bliže našim granicama”.
Iako Moskva produbljuje odnose sa Haftarom, stručnjaci upozoravaju na rizike oslanjanja na nestabilnog saveznika u politički podeljenoj Libiji.
Ulf Lesing iz fondacije Konrad Adenauer naglašava da Haftar (ima 81 godinu) nije dugoročno pouzdan saveznik, i da bi mogao da odluči da odbaci Rusiju ako proceni da je to u njegovom interesu.
Libija takođe predstavlja logističke izazove. Ruski transportni avioni mogu doći do Libije samo uz prelet preko Turske, čime predsednik Redžep Tajip Erdogan dobija važan pregovarački adut protiv Moskve.
Pad Asadovog režima ozbiljan je udarac ruskim ambicijama u Africi, upozoravaju analitičari. Afričke vlade koje su se oslanjale na rusku vojnu podršku mogle bi da preispitaju pouzdanost Moskve.
– U Maliju i Nigeru primećeno je da Rusija nije podržala Asada, što će oslabiti sposobnost sklapanja novih ugovora za plaćenike iz Afričkog korpusa, koji su zamenili “Vagnerove” snage u Africi – zaključuje Lesing.
Iako još nije jasno da li će novo sirijsko vođstvo proterati Ruse iz Hmjimima i Tartusa, Moskva očito želi da obezbedi alternativne opcije za svoje vojne ambicije u regionu koji postaje strateški sve značajniji.
