U organizaciji Fonda za podršku javnoj diplomatiji Gorčakov, u Moskvi je krajem prošlog meseca održan naučni skup posvećen Vitaliju Čurkinu, nekadašnjem stalnom predstavniku Rusije u UN.
“Spoljnopolitički susreti” već drugu godinu okupljaju mlade diplomate i stručnjake za međunarodne odnose iz celog sveta, a u spomen na ruskog diplomatu koji je preminuo 20. februara 2017. godine.
Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i raniji savezni ministar inostranih poslova, bio je jedan od govornika na panelu posvećenom savremenim etnopolitičkim konfliktima.
On ističe za “Vesti” da će Vitalij Čurkin za srpski narod ostati simbol večnog prijateljstva, solidarnosti i savezništva sa Rusijom.
Trajna zahvalnost
– Ostajemo trajno zahvalni Rusiji za odlučni stav kojim je Vitalij Čurkin, kao stalni predstavnik Ruske Federacije, zauzeo u Savetu bezbednosti UN 8. jula 2015. godine i tako sprečio usvajanje predloga rezolucije čiji je cilj bio osuda srpskog naroda za navodni genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine – kaže Jovanović.
Podseća da su Velika Britanija i SAD 8. jula 2015. godine pokušale da na Savetu bezbednosti izglasaju rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Predlog da se rezolucija stavi na dnevni red sednice podržali su predstavnici deset zemalja, a četiri države – Kina, Angola,
Venecuela i Nigerija – bile su uzdržane, dok je ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin bio protiv. Nezadovoljna ovakvim ishodom, američka ambasadorka Samanta Pauer je poručila da je ruski veto nova mrlja na ugledu Saveta bezbednosti.
Stav ruskog diplomate
Obrazlažući odluku Rusije, Čurkin je naveo da bi predložena rezolucija dovela do povećanja tenzija na Balkanu. On je tada direktno optužio Veliku Britaniju da je želela da krivicu pripiše srpskom narodu.
Živadin Jovanović ističe da je odluka o vetu Rusije bila izraz njene principijelne međunarodne politike, odgovornosti prema istini i pravednom rešavanju konflikata.
– Istovremeno to je doprinos sadašnjosti i budućnosti strateških prijateljskih odnosa Srbije i Rusije, srpskog i ruskog naroda, koji su zasnovani na bliskosti, poverenju, zajedničkim korenima u kulturi, duhovnosti i vekovnoj zajedničkoj borbi za slobodu i dostojanstvo naših naroda – poručuje Jovanović.
Neokolonijalizam
Jovanović kaže da se u Moskvi fokusirao na etničke i verske sukobe ocenjujući da su uz separatizam u istoriji uvek korišćeni kao oruđe za širenje kolonijalizma i neokolonijalizma.
– Za sukobe, odnosno, građanski rat u BiH zapadni centri moći i njihova propagandna mašinerija okrivili su Srbe, Srbiju i njeno rukovodstvo, i to kao agresora, dok su druge etničke zajednice, uključujući i ekstremistička i separatistička rukovodstva, proglašavali za nevine žrtve – ističe Jovanović.
Dvadeset i pet godina agresije NATO
Živadin Jovanović je poručio u Moskvi da Srbija obeležava 25 godina od agresije NATO i da je to bio klasičan zločin protiv mira i čovečnosti izvršen grubim kršenjem Povelje UN.
– Pod lažnim izgovorom navodnog sprečavanja humanitarne katastrofe to je bio prvi rat na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata u kome je ubijeno oko 4.000, a ranjeno oko 12.000 građana Srbije, od čega su dve trećine bili civili – poručio je Jovanović i dodao da je pričinjena šteta procenjena na više od 100 milijardi dolara, a da je pitanje da li će se ikada utvrditi tačan broj ljudskih žrtava.
