Ugovor za tranzit gasa u Evropu preko Poljske ističe 18. maja, ali “Gasprom” još uvek nije pokazao želju da razmatra njegovu obnovu, što znači da će za četiri meseca osnovni tranziteri ostati samo Ukrajina i Turska.
Prezasićenost gasom
Evropsko gasno tržište je prezasićeno. U strahu od prestanka ruskog tranzita kroz Ukrajinu, skladištene su rekordne količine plavog goriva, a zbog toplog vremena potrošnja gasa je znatno manja nego proteklih zima.
Prema podacima asocijacije za praćenje GIE, od početka grejne sezone iz evropskih skladišta potrošeno je tri milijarde kubnih metara manje nego pre godinu dana, a rezerve su sada za četvrtinu više: 78,6 milijardi kubnih metara u odnosu na 62,9 milijardi.
Zbog toga bi cene mogle biti rekordno niske. Trenutno je na najlikvidnijoj evropskoj berzi TTF cena prirodnog gasa 115 dolara za hiljadu kubnih metara.
Eksperti predviđaju da će do leta cena pasti na sto dolara.
Zaključci su svima isti – novi tranzitni ugovor između „Gasproma“ i „Naftogasa“, zajedno sa početkom eksploatacije „Turskog toka“, stvoriće višak gasovodnih kapaciteta ka Evropi sa Istoka, tako da će ponuda u narednim mesecima premašivati potražnju.
U ovoj situaciji, za „Gasprom“ je izuzetno poželjno da smanji isporuke Evropi. Međutim, obim tranzita kroz Ukrajinu i Tursku čvrsto je utvrđen ugovorima i tu jednostavno ne postoji prostor za manevrisanje.
Pobednik i pobeđeni
Prestanak pumpanja gasa kroz Poljsku koristi „Gaspromu“ u svakom pogledu. To će smanjiti isporuke u Evropu za oko 30 milijardi kubnih metara (projektni kapacitet gasovoda “Jamal-Evropa” iznosi 32,9 milijardi kubnih metara godišnje), podržavajući cene na tržištu.
Postoje i strateške koristi. Radi se o tome da se „Jamal-Evropa“ poveže sa OPAL-om. U septembru je evropski su na osnovu tužbe poljske kompanije PGNiG ograničio prava „Gasproma“ na ovaj gasovod. Ali, ako se poljski tranzit prekine, ograničenje OPAL-a može dovesti do nestašice gasa u zemljama Srednje Evrope, pre svega u Češkoj. Dakle, Evropska komisija će imati dobar razlog da u potpunosti vrati prava „Gaspromu“.
Ovo je za Poljake, najverovatnije, samo početak velikih problema. Varšava je u težnji za gasnom nezavisnošću od Rusije sama sebe saterala u ćošak. U očekivanju izgradnje naftovoda iz Norveške „Baltik pajp“, Poljska je sklopila četiri dugoročna ugovora sa Amerikancima za isporuku prirodnog tečnog gasa – 29 miliona tona do 2042.
Poljaci su nameravali da veliki deo kupljenog goriva, posebno veoma skupog američkog goriva, preprodaju svojim susedima: Ukrajini, Litvaniji i Letoniji, kao i Estoniji i Finskoj.
Bacanje para
Prošle srede Odbor za industriju, istraživanje i energetiku Evropskog parlamenta počeo je da raspravlja o energetskim projektima koji mogu da računaju na finansiranje iz Evropske unije. Na spisku se nalazi i „Baltik pajp“ i dodatni gasovodi iz Poljske u susedne zemlje.
Prema ocenama stručnjaka, planirani gasovodi su čisto bacanje para. Oni navode da je postojeća infrastruktura EU dovoljno sposobna da zadovolji različite scenarije buduće potražnje za gasom, čak i u slučaju poremećaja u snabdevanju.
Zbog toga većina razmatranih projekata gasne infrastrukture nije potrebna i prepuna je reinvestiranja desetine milijardi evra iz evropskih državnih fondova, zaključuju stručnjaci.
