Lavrov je izjavio da se bezbednost u Evropi smanjila u proteklih 20 godina i da zaostaje za modernim tehnološkim i ekonomskim razvojem.
U govoru na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti, Lavrov je ocenio da je OEBS postao neefikasan, da propušta šansu da ujedini Evropu posle raspada Sovjetskog Saveza i da je, podržavajući širenje NATO, dozvolila da se linija podele pomeri na istok.
Takva politika oslabila je evropsku bezbednost, istakao je Lavrov, navodeći kao primere vazdušne napade na bivšu Jugoslaviju, 1999. i rat u Gruziji, 2008. godine.
Kako javlja Glas Amerike, Lavrov je pozvao evropske lidere da odustanu od, kako je rekao, hladnoratovskog pristupa bezbednosti i da rade na sklapanju multilateralnog bezbednosnog sporazuma.
"Želimo da prevladamo hladnoratovski pristup evropskoj arhitekturi i osiguramo novi kvalitet uzajamnog poverenja", rekao je Lavrov na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu.
On je naveo da je okončanje hladnog rata dalo mogućnost stvaranja 56-člane Organizacije za bezbednosti i saradnju u Evropi (OEBS), koja uključuje i Rusiju i SAD, i koja je najvažnija bezbednosna organizacija u Evropi.
"Nažalost, ova šansa je propuštena jer je izbor načinjen u korist širenja NATO, podele Evrope na zone i namernog pomeranja linija prema istoku", rekao je Lavrov i dodao predlog Rusije nije usmeren ka zaustavljanju širenja NATO.
|
Ivanov: Treba nam novi sporazum
"Potrebno nam je nešto novo što će podrazumevati jednaku bezbednost za sve evropske zemlje", kazao je Ivanov novinarima, komentarišući inicijativu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za izradu obavezujućeg sporazuma o evropskoj bezbednosti, prenela je agencija Itar-Tas. Ivanov je rekao da će Rusija tražiti od SAD detaljno objašnjenje po pitanju planova da izgrade antiraketni štit u Rumuniji. "Imamo određenu zabrinutost po tom pitanju. Nije jasno koja je infrastruktura i koja su postrojenja tačno u pitanju", kazao je Ivanov. On je naglasio da se nova vojna doktrina Rusije ne razlikuje od prethodne iz 2000. godine kada je u pitanju upotreba nuklearnog oružja. Uslovi pod kojima bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno naoružanje se nisu promenili – ako Rusiju napadne druga zemlja sa nuklearnim oružjem ili ako agresija protiv Rusije ugrozi njen opstanak, objasnio je Ivanov. "U tom slučaju, zadržavamo pravo da upotrebimo nuklearno oružje", rekao je Ivanov. Ivanov je ocenio da su mišljenja stranih stručnjaka da ruski generali žele da upotrebe nuklearno oružje besmislice. |
I zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov je u Minhenu ocenio da OEBS "ne deluje na odgovarajući način", istakavši da je Evropi potreban sporazum koji će svim evropskim zemljama ponuditi jednaku bezbednost.
Prijem bivših članica Varšavskog pakta i zemalja SSSR-a u NATO već dugo je predmet kritika u Rusiji.
"Osnovno pitanje je da li će zajednički evropski prostor biti istinski ujedinjen ili podeljen u zone ili sfere uticaja", rekao je Lavrov. On je dodao da kada Rusiji kažu da širenje NATO jača njenu bezbjednost Moskva ne shvata kako.
"Kako NATO baze u Rumuniji i Bugarskoj pomažu našoj bezbednosti? Kako Gruzija pomaže našoj bezbednosti? Da li raketni odbrambeni sistem ‘Patriot’ u Poljskoj takođe pomažu našoj bezbednosti? Ja mislim da ne", rekao je Lavrov.
Šef spoljne politike EU Ketrin Ešton oprezno je reagovala na ruski predlog. "Moram da budem ubeđena da je ovo trenutak da se promeni arhitektura sada kada je proces proširenja u toku", rekla je ona.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejms Džons je rekao da predlog Rusije "sadrži važna gledišta" i da SAD pozdravljaju konstruktivan dijalog.
