Rusija – ⁠SAD: Nema kočnice za nuklearni rat

Sjedinjene Države su se u petak 2. avgusta i zvanično povukle iz istorijskog sporazuma sa Rusijom, odnosno izvorno Sovjetskim savezom, nakon utvrđivanja da je Moskva kršeći sporazum, de facto već izašla iz njega.

Podsetimo, Sporazum o nuklearnim projektilima srednjeg dometa (INF) dogovoren između Sjedinjenih Država i tadašnjeg Sovjetskog saveza 1987. godine, zamišljen je tada kao sporazum koji je trebalo da odvrati dve supersile da krenu putem međusobnog uništenja, premda bi takav rat bio zapravo kraj sveta, uzevši u obzir kakvim arsenalom sudnjeg dana raspolažu.

Ipak, ima i onih koji sa strane posmatraju ovaj razvoj događaja, smanjujući njegov značaj, štaviše, pravdajući suspenziju sporazuma koji je uveliko ionako prevaziđen. U prvom redu reč je o jednoj trećoj zemlji – Kini, koja nije u sporazumu, a takođe raspolaže takvim oružjem i ima globalne ambicije.

Ima i drugih aktera, ali lokalnog karaktera, poput Francuske, Velike Britanije, Indije i Pakistana, Izraela i, naravno, Severne Koreje. Međutim, raketni i nuklearni programi tih zemalja, smatraju stručnjaci, predstavljaju regionalnu, ali ne i globalnu pretnju poput Rusije, SAD i Kine, razume se.

Da stvar bude jasna, Rusija je prva izašla iz sporazuma, ne formalno već praktično, razvojem raketa srednjeg dometa i njihovim rasporedom u Evropi, pre svega na granici s Belorusijom, te Kalinjingradskoj ruskoj enklavi na Baltičkom moru, i odnedavno Krimu. SAD su istu stvar razmatrale još od 2003, pravdajući svoje motive navodnom pretnjom Irana i Severne Koreje.

Obe zemlje, naime, imaju raketne programe i srednjeg i dugog dometa, Pjongjang je usto i nuklearna sila, a Iran postupcima ukazuje da ima takve ambicije, iako to negira. Jednostavno rečeno, niko ne razvija raketu dugog dometa da bi na nju stavio konvencionalnu bojevu glavu. To je besmisleno skupo. Dakle, dugi domet uvek podrazumeva atomsku bombu.

Poslednji pokušaj da urazumi i SAD i Rusiju načinio je pre pola godine Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO koji je apelovao na Rusiju da se vrati sporazumu iz 1987. i tako izbije argument Amerikancima. Ali nije uspeo i pitanje je da li bi SAD uz izgovor Irana i Severne Koreje, te naravno rastuće kineske vojne sile, pristale na tako nešto. Jednostavno posmatrano, duopol globalne atomske sile je razbijen, istina odavno, tako da je i besmisleno da Rusija i Sjedinjene Države obuzdavaju jedni druge, dok se, na primer, Kina oseća slobodno da svoje kapacitete razvija jer, ruku na srce, nijedan međunarodni sporazum ne brani da to čini.

– NATO će odgovoriti na odmeren i odgovoran način na značajne rizike koje predstavlja ruski 9M729 projektil za sigurnost Alijanse. Mi smo dogovorili uravnotežen, koordinisan i odbrambeni paket mera kako bismo osigurali da odbrambeni stav NATO ostaje verodostojan i efikasan – navodi se u zvaničnom saopštenju Alijanse koji je potpisao Stoltenberg.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog porasta napetosti između nuklearno naoružanih zemalja, upozoravajući kako će “svet izgubiti neprocenjivu kočnicu za nuklearni rat” sa istekom Sporazuma o nuklearnim projektilima srednjeg dometa INF u petak.

– Ovo će verovatno povećati, a ne smanjiti pretnju koju predstavljaju balističke rakete – rekao je Gutereš.

– Bez INF sporazuma kao i sporazuma Novi START koji uskoro ističe, više neće biti pravno obavezujućih dokazivih granica za dva najveća svetska nuklearna arsenala, prvi put u gotovo pola veka – rekao je Tomas Kantrimen, predsedavajući Asocijacije za kontrolu oružja iz Vašingtona.

Mršava nada

INF i naslednik hladnoratovskog sporazuma START kojim se regulišu snage dugog dometa, Novi START sporazum između Rusije i SAD koji je stupio na snagu 2011. godine, su dva temelja kontrole oružja ove dve zemlje. Sporazum Novi START ističe 2021. ukoliko se predsednici zemalja potpisnica ne dogovore o produženju. Dakle, u tom smislu nije sve izgubljeno, ali uzevši u obzir najblaže rečeno rđave odnose Moskve i Vašingtona, iluzorno je nadati se dobrom.

Opasnost za Evropu

Bilateralnim sporazumom Sovjetskog saveza, odnosno danas Rusije i Sjedinjenih Država zabranjena je proizvodnja, testiranje i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Sporazum su 1987. ratifikovali tadašnji predsjednici SAD i Sovjetskog Saveza, Ronald Reagan i Mihail Gorbachev. INF sporazum je održavao evropski prostor bez nuklearnih raketa tri decenije a, prema pisanju britanskog “GArdijana”, gotovo 2.700 krstarećih i balističkih raketa uništeno je u skladu sa sporazumom. Kritičari upozoravaju da bi povlačenje iz INF moglo dovesti do nove trke naoružanjem između Sjedinjenih Država i Rusije.

Gorbačov: Korak do haosa

U intervjuu za rusku novinsku agenciju Interfaks, bivši lider Sovjetskog saveza Mihail Gorbačov (80) rekao je 1. avgusta da je odluka Vašingtona da se povuče iz INF sporazuma dovela “globalnu politiku do neizvesnosti i njen razvoj do haosa”.On je pozvao obe uključene strane da se koncentrišu na očuvanje Novog START kao “strateškog stuba globalne sigurnosti” ali je jednako tako dodao da “sudeći prema izjavama zvaničnika američke administracije, budućnost i ovog sporazuma je neizvesna”.