“Rusija je spremna da odgovori Amerikancima”

EPA

Raspoređivanje američkih trupa u baltičkim državama i istočnoj Evropi moglo bi dovesti do jačanja napetosti, kaže šef Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov.

Njujork tajms je 23. januara objavio, pozivajući se na izvore u američkoj administraciji, da predsednik SAD Džozef Bajden razmišlja o raspoređivanju američkih trupa, borbenih aviona i ratnih brodova u batičkim državama u istočnoj Evropi.

Kako je list naveo, američka administracija razmatra slanje “nekoliko hiljada” američkih vojnika.

– Upravo ovo preraspoređivanje trupa i vojno jačanje će biti uzrok eskalacije napetosti u regionu. Sada je jasno ko je zainteresovan za eskalaciju situacije, a ko nastavlja da je destabilizuje – to su SAD. Za nas je ovo naravno, alarmntna situacija – rekao je on novinarima.

Kako je naglasio, Rusija neće ostaviti ove akcije bez odgovora i preduzeće adekvatne mere da odgovori na sve veće pretnje.

Podsetimo, saveznici NATO-a stavili su danas svoju vojsku u stanje pripravnosti i poslali dodatne brodove i avione-lovce u svoje baze na istoku Evrope.

Rusija ne odustaje od svojih zahteva za NATO

Kako je potvrdila portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, Moskva ne menja svoje zahteve koje je već iznela Zapadu.

– Ovo je naš stav i taj stav ostaje nepromenjen – rekla je ona odgovarajući na pitanja novinara.

Kako je navela, Moskva je odlučila da objavi nacrte sporazuma koje je predala SAD i NATO, jer je, kako je navela, u prošlosti Rusija nailazila na “izmišljene priče”, kao i na “promene u pozicijama, kao i drugim nijansama”.

Podsetimo, Moskva je tražila pravno obavezujuće garancije NATO da će blok prestati da se širi na istok i da će se vratiti na granice iz 1979. godine.

Na pitanje šta to znači za Bugarsku i Rumuniju, koje su se pridružile NATO posle 1997. godine, ministarstvo navodi da Rusija želi da se sva strana oprema i vojska povuku iz tih zemalja, dodaje Rojters.

– Radi se o povlačenju stranih trupa, opreme i naoružanja, kao i o drugim koracima sa ciljem vraćanja situacije na stanje iz 1997. godine u zemljama koje nisu bile članice NATO u to vreme. To uključuje i Bugarsku i Rumuniju – istakao je Lavrov.

NATO je sve te zahteve odbio i poslao novo naoružanje i vojsku za Ukrajinu.