Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan izjavio je za medije da je “pravo vreme” za pomirenje između EU i Moskve, što je još jedan primer koji ilustruje produbljivanje pukotina u nekada jedinstvenoj ekonomskoj kampanji protiv Rusije.
Kreatori politike i stručnjaci pitaju se da li su nove unilateralne sankcije delotvoran način reagovanja na avanturizam ruskog predsednika Vladimira Putina, strahujući da bi one mogle da naškode odnosima sa američkim trgovinskim partnerima i saveznicima.
SAD i njihovi saveznici prvo su uveli paket ekonomskih sankcija 2014, sa ciljem da kazne Rusiju zbog pripajanja Krima i podrže separatističke milicije na istoku Ukrajine. Od tada su kreatori politike u Moskvi stvorili monetarno i finansijsko utvrđenje, koje daje prednost stabilnosti u odnosu na rast i služi kao bedem ruskog suvereniteta, istovremeno pomažući Kremlju da se uspešnije izbori sa ekonomskim sankcijama nego što su mnogi analitičari očekivali.
Uz pomoć sposobnih tehnokrata poput Elvire Nabiuline, predsednice ruske Centralne banke, Putin je sagradio temelje koji imaju za cilj da zaštite Kremlj od spoljašnjih pritisaka, kao što su sankcije, i pojačaju sposobnost ruske ekonomije da se izbori s budućim ekonomskim olujama – bilo da je reč o padu cena nafte, ili globalnoj recesiji.
– Putinov odgovor na sankcije je u suštini ovo: Investiraćemo manje, manje ćemo rasti i manje trošiti, ali ćemo stvoriti rezerve kako bih ja mogao da nastavim sa agresivnom politikom – smatra Anders Oslund iz trusta mozgova Atlantski savet, specijalizovanog za rusku ekonomsku politiku.
Za vreme Putinove vlasti, Rusija je doživela niz ekonomskih kriza, počev od raspada Sovjetskog Saveza početkom devedesetih godina 20. veka, preko finansijske krize 1998, globalne recesije 2008, pa do najnovije recesije 2014.
Od 2014. Rusija je povećala rezerve strane valute na zapanjujućih 500 milijardi dolara (po tome je četvrta u svetu), otplatila dugove prema inostranstvu, “naduvala” (drugim rečima, devalvirala) rusku rublju da bi učinila ruske izvozne artikle konkurentnijim, “de-dolarizovala” holdinge da bi odvojila Rusiju od američkog finansijskog sistema i uskladila državne troškove i prihode.
Politika Kremlja, međutim, ima svoju cenu i udara po džepu obične Ruse, BDP je od 2014. veoma nizak, privredni rast iznosi između jedan i dva odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, plate stagniraju poslednjih pet godina, a dugovi potrošača su se udvostručili u istom periodu. Kremlj planira da potroši bilione rubalja na “nacionalne projekte” kako bi
Kreatori politike i zvaničnicii u Evropi i SAD nastaviće da diskutuju o najboljem pristupu rešavanju problema revanšistički nastrojene Rusije, ali ne smeju da zanemara ekonomske bedeme koje su Putin i Kremlj sagradili, ocenjuje CNN.
Ako SAD samostalno uvedu nove sankcije, bez konsenzusa sa saveznicima i trgovinskim partnerima, to bi moglo da naškodi transatlantskim odnosima koji su već uzdrmani zbog Trampovog nepredvidivog ponašanja.
Srbija nema nikakav interest da prizna Kosovo, a ima vise nego dovoljno razloga da ga NE prizna. Problem je sto neki pojedinci, sticajem cudnih okolnosti na vlasti, imaju svoj licni interes da se Kosovo prizna, pa prodaju pricu o razgranicenju I kompromisu, koja za pravo glasi da damo svoje za svoje da bismo otudjili svoje. Protivustavno, naravno!