Mnogo se govorilo o tome šta bi se dogodilo u EU da Rusija "zavrne gasne slavine, trećina od ukupne količine gasa za domaćinstva i industriju u Uniju dolaze upravo iz Rusije. Prekid dotoka gasa iz Rusije međutim predstavljao bi udarac ne samo za evropsku ekonomiju već isto toliko i za rusku.
Od nafte i gasa potiče 50 odsto državnih prihoda Rusije, a najveći deo toga dolazi od evropskih kupaca. Odluka najvećeg svetskog izvoznika gasa da "zatvori slavine" značila bi dakle otvaranje crne rupe u ruskom državnom budžetu.
|
Ameri "guraju" TAP
Energetski rat |
Možda je upravo zbog toga ruski predsednik Putin povodom "zavrtanja gasnih slavina" nedavno izjavio da to "ne može ni da zamisli". Ni Rusija, kao ni Evropa, nisu spremne za tako nešto.
"U EU smo napravili brojne greške i sada ih plaćamo tako što zavisimo od ruskog gasa. Potrebno nam je bar pet godina da bismo postavili na noge strategiju raznovrsnih izvora energije i različitih snabdevača gasom kako bismo bili energetski nezavisni", rekao nam je švedski sagovornik iz EU na nedavno održanom samitu Azija-EU u Milanu.
Pet godina je potrebno i Rusiji da bi sagradila infrastrukturu potrebnu za isporučivanje gasa na kinesko i azijska tržišta kojima se sve više okreće jer zbog američkog pritiska mora da odustaje od svojih ambicija u Evropi uključujući tu i Balkan.
Stručnjaci kažu da bi i sa tehničke strane obustavljanje isporuka gasa iz velikih izvora u Sibiru – bilo veoma komplikovano i iz razloga bezbednosti. Gasprom bi svakog meseca beležio gubitak od četiri i po milijarde evra – procenjuje Institut za energetsku ekonomiju Univerziteta u Kelnu. To bi za ovu ionako prezaduženu kompaniju, čija je polovina u vlasništvu države, bio pretežak udarac.
Gaspromu su potrebne milijarde dolara investicija godišnje kako bi se razvila polja izvora na Arktiku, sagradili gasovodi u Pacifiku i Baltiku kao i gasovodna mreža za Kinu. U maju ove godine Moskva i Peking postigli su dogovor vredan 400 milijardi dolara o prodaji ruskog gasa u narednim decenijama.
"Proizvodnja i troškovi transporta iz tih udaljenih područja trebalo bi da budu isplaćeni kroz ugovore na dug rok sa Evropom", objasnio je nedavno za "Fajnenšel tajms" Frank Umbah iz Evropskog centra za energiju i Kings koledža u Londonu. Ovaj stručnjak međutim smatra da je Gaspromov omiljeni sistem cena za ugovore na dug rok – doveden u pitanje zbog jeftinijih cena od drugih snabdevača gasom.
Rusija i Evropa tako su se našle primorane da ostanu u ekonomskom "zagrljaju" bar još pola decenije. Šta sad? Evropska komisija saopštila je da će za nju prioritetna biti izgradnja prekojadranskog gasovoda – TAP čije bi cevi krenule iz Azerbejdžana, iz Kaspijskog mora, linijom Gruzija – Turska – Bugarska- Grčka- Albanija- Jadransko more – Italija.
