“Pregovori Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama održaće se 10. januara u Ženevi, ne postoji alternativa tom datumu”, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Kako je istakla, rusku delegaciju će predvoditi zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, a američku zamenik državnog sekretara Vendi Šerman.
– Na dnevnom redu je, naravno, razmatranje nacrta dokumenata koje je Rusija predala SAD – sporazuma između Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama i sporazuma o merama osiguravanja bezbednosti Rusije i članica NATO-a. Tokom tih pregovora insistiraćemo na pružanju čvrstih pravnih garancija bezbednosti Rusije, tačnije neširenje NATO-a na Istok i neraspoređivanje sistema naoružanja kod naših granica koji ugrožavaju Rusiju – istakla je Zaharova.
Zaharova je potvrdila da će se pregovori o bezbednosnim garancijama nastaviti na sednici Saveta Rusija-NATO 12. januara u Briselu i 13. januara u Beču na platformi OEBS-a.
– Ruska strana će izneti podrobne procene trenutne nepodnošljive situacije u oblasti vojne bezbednosti u Evropi. Što se tiče daljih koraka, donosićemo ih u zavisnosti od spremnosti SAD i NATO-a za sadržajan razgovor o našim legitimnim zabrinutostima – precizirala je ona.
Ona je primetila da u EU i NATO-u ne postoji jedinstven stav po pitanju ruskih predloga o bezbednosnim garancijama.
– U EU je u poslednje vreme dosta njih govorilo o nedavno iznetim ruskim predlozima, ali ono što je najinteresantnije, svaki put vidimo različite izjave o tome, ne postoji nikakav skladan, jedinstven stav naših zapadnih partnera u okviru EU i NATO – konstatovala je portparolka.
Zaharova ističe da je Evropska unija „dosta doprinela eskalaciji napetosti u Evropi“.
– Godine 2009. izmislili su format Istočnog partnerstva usmeren na suprotstavljanje ruskim integracionim inicijativama i generalno na stvaranje sfere uticaja na postsovjetskom prostoru – podseća ona.
Međutim, prema njenim rečima, kada bi u Briselu želeli, Evropska unija bi mogla učiniti mnogo više za sprečavanje eskalacije u Evropi i saradnju sa Rusijom.
– Pozivamo Evropsku uniju da se ne bavi gimnastikom u sferi retorike, nego da radi na jačanju bezbednosti u Evropi, da se bavi svojim direktnim obavezama, pre svega podsticanjem vlasti u Kijevu da realizuje Minski paket mera – poručila je portparolka.
Zaharova je takođe istakla da su neosnovane tvrdnje o ultimativnosti zahteva o bezbednosti, podsećajući da je Zapad postavljao ultimatume godinama.
– Forma razgovora Brisela godinama je bila izuzetno čudna, a u mnogim slučajevima jednostavno neprihvatljiva – ocenila je Zaharova, komentarišući izjavu šefa Evropske diplomatije Žozepa Borelja koji je rekao da smatra neprihvatljivim bezbednosne garancije koje je predložila Rusija.
Takođe je dodala da tvrdnja Borelja o mogućem doprinosu Brisela pregovorima o evropskoj bezbednosti zvuči čudno u svetlu politike koju vodi EU.
Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO-a na istok, uključujući i za račun bivših republika SSSR-a.
