Visoke političke tenzije između predstavnika vlasti, šarenolike koalicije na čelu sa premijerom Zdravkom Krivokapićem i predstavnika prošle godine poraženih snaga predvođenih predsednikom države Milom Đukanovićem, crnogorska su realnost pred obilježavanja petnaeste godine od sticanja nezavisnosti (proglašena 3. juna 2006).
Pri tom, opozicija baštini crnogorsku nezavisnost kao svoje najznačajnije političko nasleđe, dok vodeća partija vladajuće koalicije insistira na bliskim vezama sa Srbijom, mada ne dovodi u pitanje državnu samostalnost.
– Na narasle političke i nacionalne tenzije u Crnoj Gori međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija, ali i NATO, mora reagovati na vreme jer nikom više nisu potrebni sukobi na Zapadnom Balkanu, od kojih koristi može imati samo Rusija – smatra Kurt Basiner iz Saveta za politiku demokratizacije.
Džudi Dempsi iz Karnegi centra za RSE kaže da bi aktuelne tenzije i incidenti u Crnoj Gori mogli da unazade državu na putu ka Evropskoj uniji “što će Rusija, preko vladajuće strukture u Crnoj Gori, iskoristiti”.
Poslednjih meseci intenzivirane su tenzije iz vremena pre i tokom parlamentarnih izbora u avgustu 2020. na kojima je posle tri decenije promenjena vlast u Crnoj Gori.
– Nema vremena za ravnodušnost NATO-a ili Evropske unije. Ono što se dešava u Crnoj Gori moglo bi da se prelije u ostatak regiona, pri čemu bi Rusija i Kina imale koristi, kapitalizovale i podstakle ovaj razvoj događaja – kaže Dempsi.
Dempsi je mišljenja da EU nije naročito dobra u upravljanju krizama.
– EU, ako je ozbiljna po pitanju integracije Crne Gore, mora biti glasnija i “praktičnija”. Mora da ulaže u infrastrukturu, u obrazovanje, u medije. Iznad svega, mora se podsticati civilno društvo na lokalnom nivou. Rusija će nastaviti da koristiti trenutne političke strukture da odvrate Crnu Goru od puta ka EU – objašnjava ona.
Crna Gora je devet godina u pristupnim pregovorima o članstvu sa EU, od juna 2012. godine. Otvorila je sva 33 poglavlja. Uz to, u dužničkom je odnosu prema Kini koja gradi deo auto-puta u Crnoj Gori, koji se finansira kreditom kineske Exim banke od skoro milijardu dolara.
