Dok je u avgustu 80 odsto građana podržavalo embargo na prehrambene proizvode koji je Rusija uvela kao odgovor na sankcije EU i Amerike zbog Krima, u oktobru je taj broj iznosio 73 odsto.
Pored toga, krajem leta 60 odsto Rusa nije imalo problema sa kupovinom hrane zbog odsustva proizvoda iz Evrope, dok je u oktobru takvih bilo 52 odsto. U avgustu je samo trećina građana primećivala povećanje cena hrane, a u oktobru ih je bilo dva puta više.
Anketa je pokazala da je više od 60 odsto anketiranih uvereno da će se u bliskoj budućnosti smanjiti životni standard, i da je ekonomska kriza neizbežna. Pritom, veliki deo njih povezuje negativne posledice po ekonomiju države sa pripajanjem Krima i sa pomoći koju Moskva pruža separatistima u Ukrajini.
Aleksandar Cipko iz Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka smatra da se raspoloženje Rusa menja. "Sada je daleko od toga da su svi spremni na žrtve radi patriotizma", izjavio je on radiju Komersant.
Prema njegovim rečima, bilo je očigledno da će promena ekonomske situacije dovesti do smanjenja životnog standarda i preispitivanja odnosa prema onome što se dogodilo.
"U našim saznanjima sada postoji odsustvo osećaja realizma, odsustvo ekonomskog i pravnog razmišljanja, postoji nada da ćemo valjda izgurati", rekao je on.
Cipko je rekao da "postsovjetski čovek" ogroman značaj pridaje materijalnom blagu, i da se i danas to potvrđuje. "To raspoloženja se širi, i to je veoma ozbiljno", kazao je Cipko.
Nedavno istraživanje Levada centra pokazalo je da bi se mali procenat građana odlučio na protest – svega 12 odsto njih.
