Izveštaj pod nazivom "Narkomanija, kriminal i pobunjenički pokreti: Opasnost tranzita opijuma iz Avganistana", objavljen u Beču, pripremili su eksperti UN za narkotike i sprečavanje kriminala na osnovu svojih istraživanja i podataka dobijenih od službi zaduženih za borbu protiv narkomanije.
Godišnja svetska potrošnja doseže 3.700 tona opijumskih narkotika (uključujući heroin), a u svetu je registrovano 15,4 miliona korisnika opijata, s tim što velika većina (11,3 mliona) koristi heroin.
Rusija ima 1,5 miliona heroinskih zavisnika. Smatra se da se godišnje u svetu upotrebi 340 tona čistog heroina, što je ekvivalentno količini od 2.600 tona sirovog opijuma. Petina ove količine završi Rusiji, ukazuje se u izveštaju UN.
"Prema približnim procenama, 75-80 tona avganistanskog heroina koji dospeva na rusko tržište stiže iz Avganistana preko zemalja centralne Azije. Centralnoazijski putevi herioina presecaju granicu Avganistana sa Uzbekistanom, Turkmenijom i posebno Tadžikistanom.
Najveći deo ovog heroina (bezmalo dve trećine ili 50 tona) prenosi se preko Kazahstana u Rusiju autoputevima", navodi se u izveštaju agencija ”RIA Novosti”.
Sudeći po ovim podacima, Rusija je, posle Evropske unije, drugo po veličini tržište opijumskih narkotika, uključujući i heroin, a na prvom mestu je među pojedinačnim zemljama.
"Broj nakomana u Ruskoj Federaciji je porastao deset puta u poslednjoj deceniji, pri čemu se upotrebljena količina avganistanskog heroina kreće od 75 do 80 tona godišnje. Od narkotika u Rusiji umire više ljudi (prema proceni vlade, između 30.000 i 40.000 godišnje) nego što je poginulo sovjetskih vojnika u vreme sedmogodišnje vojne kampanje u Avganistanu", naglašavaju eksperti UN.
"Tražnja avganistanskog heroina u Rusiji je porasla poražavajućom brzinom, a ta zemlja više nije tranzitna zona, već krajnje odredište. U suštini, tokovi heroina iz Rusije u Evropu su vrlo ograničeni", naglašsava se u dokumentu.
U takvim uslovima, zaključuju eksperti UN, napori ruskih vlasti u borbi sa narkoticima su i dalje neefikasni. Ruska Federacija, kao najveće nacionalno tržište heroina troši više od 20 odsto heroina iz Avganistana, a uz to preseca veoma skromnih četiri odsto ukupnih količina koje stižu na njenu teritoriju.
Najveće uspehe u borbi protiv narkotika iz Avganistana ostvarili su pravosudni organi Irana, koji preseku 20 odsto isporuka, Kina – sa 18 procenata i Pakistan sa 17 odsto. Avganistanske specijalne službe spreče prodaju tek dva odsto ilegalno proizvedenih narkotika.
Evropa je najveći potrošač avganistanskih opijata, sa udelom od 19 procenata (u vrednosti od oko 20 milijardi dolara), a slede Rusija i Iran sa po 15 procenata (13 milijardi), Kina sa 12 procenata, Indija sa sedam, Paksitan, Afrika, severna i južna Amerika sa po šest odsto.
