Pre 76 godina u uniformi ruske Crvene armije Nadežda – Nada Lukić u Pragu dočekala je kraj Drugog svetskog rata. Njen doprinos pobedi nad fašizmom ni posle gotovo osam decenija od tih teških, ali i slavnih dana nije zaboravljen.
Ova žena, koja troši desetu deceniju života, nedavno je primila medalju koja joj je dodeljena ukazom predsednika Putina povodom 75 godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu, 1941-1945. godine. Medalju su joj uručili Aleksandar Konanihin, prvi savetnik u Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu i ataše za kulturu Ruske Federacije u Srbiji i pukovnik Evgenij Anpilov, zamenik vojnog atašea Rusije u Srbiji.
Ovaj čin izmamio je osmeh na licu starice, ali i suze radosnice. Čim je uzela medalju poljubila ju je i zahvalila gostima iz bratske Rusije, gradonačelniku Loznice Vidoju Petroviću i predstavnicima lozničkog SUBNOR-a. Ratna veteranka, koja uprkos teretu godina ima odlično pamćenje odmah je na rever bluze stavila medalju i ponosno je zagledala. Vratila su se i sećanja.
– Hvala našoj braći Rusima što su me posetili, što su me se setili, ovo je velika čast. Sa njima imam lepe uspomene, oni su narod isti kao i naš, Rusi su naša braća i tako uvek treba da bude. Rat je strašna stvar deco moja, ne želim nikome da ga ikad doživi i preživi sve ono što sam ja. Molim vas, deco, čuvajte ovu našu Srbiju, njena sloboda skupo je plaćena. Nema ništa lepše nego živeti u miru. Našoj lepoj Srbiji i narodu u njoj želim mir, zdravlje i sreću. Inače, mene i supruga Milutina Rusi su pozivali da idemo u Rusiju, ali smo želeli samo u Srbiju. Od Srbije lepše zemlje nema i treba je čuvati – poručuje žena koja je stupajući u redovima Crvene armije fašizam oterala iz Srbije, Mađarske, Austrije i nekadašnje Čehoslovačke.
Delegacija na čelu sa Konanihinom sa punim pijetetom razgovarala je sa Nadom, a on je rekao da mu je posebna čast što je lično predao medalju ženi koja je bila rame uz rame s ruskim borcima tokom Drugog svetskog rata. Kako je kazao, možda se sa ovim malo i zakasnilo, ali je najvažnije da je medalja “našla svog heroja”.
– Medalju Vam predajem u ime ruskog naroda. Vi ste je zaslužili, a mi to nismo zaboravili – rekao je Konanihin veteranki.
Prema njegovim rečima od jeseni 1944. godine Nada je bila sa ruskim jedinicama i četama iz sastava Drugog i Trećeg ukrajinskog fronta, a radi se uglavnom o sovjetskoj Trećoj gardijskoj padobranskoj diviziji. Objasnio je i da se medalja povodom 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu uručuje samo onima koji su na prvim linijama učestvovali u borbama i da nije čest slučaj da se daje strancima.
Nada danas živi u Runjanima kod Loznice, često se priseti dana rata. Rođena je 25. marta 1922. godine u Ljigu i kao ilegalka pomagala je borbi protiv nacista. Hapšena je više puta, ali je uspevala da se dokopa slobode. Supruga Milutina je upoznala u Beogradu, a zajedno su prešli u Rumuniju i stupili u redove Crvene armije i vojevali do oslobođenja. Posle rata godinama je radila u lozničkoj bolnici.
Njena borba nije zaboravljena, a potvrda je još jedna u nizu medalja koje je sada dobila.
Zahvalnost srpskom narodu
– U ime Ambasade Rusije izražavam zahvalnost srpskom narodu za učešće u zajedničkoj oslobodilačkoj borbi sa našim trupama, kao i za sećanje na vaše i naše heroje iz Drugog svetskog rata. U Srbiji su, za razliku od nekih drugih zemalja, naša groblja očuvana, naši heroji se pamte i mi zato gajimo veliku zahvalnost i ljubav prema srpskom narodu. Ovo je veliki događaj, ovim se pokazuje još jednom koliko smo mi prijatelji, a naša Nada je medalju zaslužila – rekao je Konanihin.
Ponosni na sugrađanku
Gradonačelnik Petrović kazao je da je ovo veoma bitan dan ne samo za Nadu i članove njene porodice već i za Loznicu i njene građane koji mogu biti ponosni na sugrađanku, njen život i veliki doprinos koji je dala u borbi protiv fašizma. On je u ime Lozničana čestitao Nadi dobijanje medalje i zahvalio predstavnicima ruske ambasade što su se setili žene koja je učestvovala u stvaranju slobode.
