Gasovod Južni tok, tačnije njegova srpska deonica počeće da se gradi najranije početkom 2011. godine. Cev će u Srbiju ulaziti iz Zaječara, jedan manji krak će ići prema Nišu, a glavni vod duž Koridora 10 do Subotice, pa dalje u Mađarsku. Kako je objasnio direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, ruskom "Gaspromu" će biti predloženo da radovi u našoj zemlji ne čekaju zaključivanje ugovora između Rusa i ostalih država učesnica.
Prošlog meseca je "Srbijagas" zaključio ugovor sa "Gaspromom" o osnivanju zajedničke kompanije u Švajcarskoj i dok je to, zbog poreskih olakšica, korisno, to preduzeće ipak neće moći da gradi gasovod u Srbiji. Naime, naši zakoni predviđaju da gasifikaciju u Srbiji ne može da izvodi strana kompanija.
– Moraćemo da nađemo načina da osnujemo ćerku firmu u Srbiji koja će moći da realizuje projekat gradnje – kaže Dušan Bajatović.
"Gasprom" je sa svim zemljama EU preko kojih će Južni tok preći, postigao dogovor da im zajednička firma bude upravo u Švajcarskoj. Zapravo je reč o finansijskom delu firme, što znači da će se novac vrteti tamo. Tu Srbija, kao ni druge države, nema mnogo izbora, pa će tako finansiranje najvećeg infrastrukturnog projekta u zemlji odvijati preko druge države.
Postavlja se pitanje da li će srpska "ćerka firma" samo operativno sprovoditi radove na gradnji, ili će ona i ubirati novac od tranzita gasa, kao i kako će se deliti dobit.
– To je pravo pitanje za našu vladu, a ona se o tome ne izjašnjava. To da se infrastrukturni radovi finansiraju preko Švajcarske je bio ruski uslov, ali niko još ne govori ko će naplaćivati tranzit gasa – da li je to kompanija iz Cuga, ili ona koja će biti osnovana u Beogradu. Srbija mora da zaštiti svoj interes i insistira da to bude beogradska firma, jer bez toga budžet ostaje bez naplate poreza, a u Srbiju bi se vraćali samo viškovi koji ostanu posle raspodele dobiti iz Švajcarske – kaže Sijka Pištolova, urednica "Enerdžiobzervera".
