Centralna banka Rusije ponovo je osetno smanjila ulaganja u američke državne obveznice. Moskva se planski oslobađa ovih hartija od vrednosti još od 2014. godine, a najnovije američke pretnje sankcijama Rusiji samo ubrzavaju proces. Sada je udeo američkih državnih obveznica u međunarodnim rezervama Rusije manji od procenta.
Ministarstvo finansija SAD izvestilo je da je Rusija smanjila ulaganja u američke državne hartije od vrednosti – sa 3,7 milijardi dolara u oktobru na 2,4 milijarde dolara u novembru, dok je u septembru ta suma iznosila 3,91 milijarde dolara.
Udeo američkih državnih obveznica na minimumu
Ove obveznice su jedan od ključnih finansijskih instrumenata Bele kuće, koje pomažu da se niveliše budžetski deficit. Međutim, na Rusiju u tome očigledno ne treba da računati, jer je američke državne obveznice rasprodala gotovo u potpunosti.
Još koliko 2010-2013. godine ulaganja Rusije u američki dug premašivala su 140 milijardi dolara. Međutim, nakon što je aprila 2014. Vašington najavio sankcije protiv Rusijee, Rusi su počeli su da se oslobađaju američkih hartija od vrednosti.
Centralna banka Rusije je 2018.godine pokrenula ogromnu rasprodaju, prepolovivši portfelj američkih državnih obveznica hartija – na 13,2 milijarde dolara. Od tada se praktički nije povećao udeo američkih obveznica u zlatno-deviznim rezervama Rusije.
Uravnoteženi portfelj
Ulaganja se periodočno povećavaju što je potrebno radi balansiranja portfelja, ali se u celini gledano dosledno smanjuju. Sada američke hartije od vrednosti čine manje od jedan odsto međunarodnih rezervi Rusije. Osobođena sredstva ulažu se u zlato, kao i u evro i u juane.
Može se reći da je to logičan rezultat politike koja se odavno vodi. Od oktobra Ministarstvo finansija Rusije predložilo je rasprodaju i dolarski aktivi pali su na rekordno niski nivo, konstatuje Edvard Bugrov iz investicione kompanije “GLS Invest”.
Postoji nekoliko faktora za to. Prvo, u toku je dedolarizacija koja smanjuje zavisnost ruske ekonomije od američke valute. Drugo, međunarodne rezerve treba diversifikovati.
Kako ističe Mihail Kogan, šef odeljenja za analitička istraživanja na Višoj školi za finansijski menadžment, rebalans je normalan proces za apsolutno svaki portfelj, počev od pojedinačnog investitora novajlije do države.
Prema njegovoj prognozi, pošto podataka zasad nema, u decembru je dinamika vezana za američke državne obveznice takođe bila negativna. Reč je o uobičajenom preispitivanju interesovanja prema određenoj stavki investiranja.
Proceniti rizik
Međutim, formiranje rezervi nije samo pitanje tržišne svrsishodnosti. Diversifikacija (evro, juan, švajcarski franak, kao i rezervne valute drugog reda) povećava stabilnost finansijskog sistema u reagovanju na dalje pritiske. Drugim rečima, oslobađajući se američkog državnog duga, Rusija pre svega minimizira sankcione i geopolitičke rizike.
Već sada je jasno da su odnosi dve zemlje ponovo eskalirali i da Vašington preti Moskvi novim ograničenjima. Rusiju će te “isključiti” iz sistema SVIFT, te joj obećavaju ciljane sankcije protiv banaka. Ali ima i gorih opcija.
“Ne može se isključiti mogućnost da SAD odluče da zamrznu dolarske aktive Rusije i odbiju da odgovaraju na dužničke obaveze. Naravno, na talasu slične retorike bilo bi nerazumno držati novac u resursima koji su pod kontrolom oponenta”, ukazuje Edvard Bugrov.
Racionalan pristup
Istovremeno, iako je udeo američkih državnih obveznica u zlatno-deviznim rezervama Rusije postao čisto simboličan, to ne znači da sve treba prodati. Američke državne obveznice su visoko likvidni aktivi, mogu se brzo i u velikom obimu konvertovati u vodeće svetske valute i prodati u bilo kom trenutku. Pored toga, to je zgodan alat za osiguranje obaveza, recimo u poslovima sa drugim aktivima.
Uz to, ogromna većina međunarodnih obračuna se i dalje vrši u američkoj valuti, a upravo se dolar koristi u glavnim finansijskim i robnim tokovima.
Druga stvar je što se Rusija svesno udaljava od sistemskog rizika, a ovde se ne radi samo o geopolitici i sankcijama. Sama finansijska situacija u SAD nameće pitanja među mnogim investitorima. Pre svega, zbunjuje ih ogroman dug kojim je sve teže upravljati od skoro 30 biliona dolara.
U avgustu prošle godine, Amerikanci su ponovo dostigli zakonom uspostavljen plafon državnog duga. Tehnički gledano, ovo je onemogućilo zemlju da se zadužuje. U tom trenutku obaveze državne blagajne već su premašile obim američke privrede i iznosile 28,5 biliona dolara. Na kraju je Ministarstvo finansija opet podiglo limit a budžet prevelo u režim “usisivača”, emitujući seriju državnih obveznica na velike sume. Vašingtonu i dalje pozajmljuju novac, ali je sve više bojazni hoće li on moći da ga vrati.
Čvrste rezerve
Međunarodne rezerve Rusije su dotle krajem 2021. Obnovile istorijski maksimum i dostigle 630,5 milijardi dolara. Ovim visokolikvidnim stranim aktivima upravljaju Centralna banka i vlada.
One obuhvataju monetarno zlato, posebna prava vučenja (SDR), rezervnu poziciju u MMF i sredstva u stranoj valuti. Sve se to koristi za pokrivanje deficita platnog bilansa, za uticaj na kurs rublje putem intervencija, plaćanje spoljnih kredita, obračunske operacije s drugim državama i ispunjavanje socijalnih obaveza.
Poslednjih godina dominira zlato. Krajem juna 2020. godine udeo plemenitog metala je prvi put premašio dolar – iznosio je 23 odsto prema 22 odsto. Otprilike jednu trećinu sredstava čini evro, a 12 odsto juan.
Banka Rusije je krajem 2021.godine povećala svoje zlatne rezerve na 2,3 hiljade tona (što je oko 74 miliona unci). To je vredno oko 133 milijarde dolara, a čini oko 21,3 odsto zlatno-deviznih rezervi. Tako visoki pokazatelj, , kako navodi komentator RIA Novosti Natalija Dembinska, daje dodatnu stabilnost, osigurava pouzdanost, diversifikaciju i rast vrednosti. Inače sada se oko trećine rezervi razvijenih zemalja čuva upravo u zlatu.
