Ševarlić predlaže da Srbija, imajući u vidu da ima devizne rezerve veće od 10 milijardi dolara, bez obzira na ekonomsku situaciju, izdvoji tri milijarde dolara i sa Rusijom napravi aranžman za dodatne dve milijarde dolara.
"Tako da Srbija u jednom trenutku u ovoj i idućoj godini uloži u poljoprivredu pet milijardi dolara i na taj način praktično potpuno revitalizuje srpsku poljoprivredu u tehničko, tehnološkom, organizacionom i konkurentskom smislu", naveo je Ševarlić.
Ovaj agroekonomista je dodao da bi na taj način Srbija prevazišla sve slabosti koje je imala u poslednje dve decenije u razvoju poljoprivrede, u pogledu tehnologije proizvodnje, posebno u prehrambenoj industriji.
"Ali, najveći uslov bi bio da se izvrši praktično usklađivanje razvoja stočarske proizvodnje koja mnogo zaostaje u Srbiji u odnosu na ratarsku proizvodnju i da se osavremeni proizvodnja voća i povrća na većoj površini, uključujući protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje", kaže Ševarlić.
Govoreći o zapadnim sankcijama Rusiji, Ševarlić je naveo da će sada na teritoriji zemalja članica EU stupiti na snagu pravila da prioritet u prometu, odnosno kupovini, imaju proizvodi koji su proizvedeni na teritoriji zemalja članica EU.
Prema njegovim rečima, Srbija će sve proizvode moći da plasira na tržište Ruske Federacije, ali će zbog pravila EU, posle prekida sankcija, pogubiti veze sa kupcima u zemljama EU.
"Kada jednom izgubite kupca, onda je teško ponovo uspostaviti veze. U trgovinskim ratovima nema dobitnika i gubitnika, jer su svi gubitnici", dodao je Ševarlić.
On je ocenio da Srbija nikako ne može da izvozom poljoprivedno-prehrambenih proizvoda u Rusiju nadoknadi količine i vrednosti od 40 milijardi dolara proizvoda koje je EU izvozila na rusko tržište, pre sankcija, ali može eventualno značajnije povećati izvoz.
