Černjajev je poticao iz stare ruske plemićke porodice i još od malena je znao da će postati vojnik. Istakao se u Krimskom ratu pri opsadi Sevastopolja, a slavu stekao u pohodima u Srednjoj Aziji. Bio je guverner Turkestana, a potom je napustio vojsku i ušao u politiku preko Slovenskih komiteta. Postao je propovednik velikog slovenskog buđenja, a time i jedna od najpopularnijih ličnosti Rusije.
Upoređivali su ga sa čuvenim ujedinjiteljem Italije, revolucionarom Garibaldijem. Mnogi su očekivali da će ratnu slavu iz Srbije proneti Evropom kao začetnik borbe protiv tuđina ne samo na Balkanu nego i u drugim slovenskim zemljama.
Ali, ruskoj vladi se ove namere Černjajeva nisu dopadale. Car mu je zapretio da će mu oduzeti sva odlikovanja. Ruskom konzulu u Beogradu Karcovu je naredio da Černjajeva skloni iz Srbije. To je bilo lakše reći nego uraditi jer je proslavljeni ruski pukovnik bio u prisnim vezama sa ruskim prestolonaslednikom i njegovim dvorskim maršalom. Zato su visoke diplomate savetovale Karcovu da povede računa o obe carske strane kako ne bi uludo "izgoreo".
Ruski konzul je pronašao rešenje: nije više pokušavao da otera Černjajeva iz Srbije, ali o njemu više nije ni slao izveštaje caru. Tako je Černjajev za ruske diplomate u Beogradu prestao da postoji. Srbija je izdržala četiri meseca u prvom ratu sa Turskom, ali nije dočekala i ulazak Rusije u rat, iako su joj to slavenofili obećavali. Ovaj rat je ipak poslužio kao dobro iskustvo da se osnuje prava srpska vojna obaveštajna služba, koja je kasnije postala jedna od najefikasnijih u Evropi.
