Osmog dana rasprave u Međunarodonom sudu pravde predstavnici Rumunije su poručili da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti s međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
|
Koordinator srpske delegacije u Hagu Saša Obradović ocenio je da su predstavnici Rumunije izneli jako dobru argumentaciju protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, dok je Holandija iznela prilično jak napad na stavove Srbije. |
"Srbija je u poslednjoj deceniji prošlog veka kršila osnovna ljudska prava stanovništva na Kosovu, ali u trenutku proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. godine, Beograd nije imao nikakvu kontrolu nad Kosovom i nije bilo kršenja prava koja bi opravdala secesiju", izjavio je delegat Rumunije Kosmin Dinesku.
Izjava Kosmina Dineskua
Prema njegovim rečima, Srbija je u februaru 2008. potpuno drugačija država u odnosu na 1999. godinu i odluka o proglašenju nezavisnosti ne može biti zasnovana na okolnostima od pre 10 godina.
Holandija je pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije zato što su vlasti u Beogradu godinama sistematski kršile građanska i ljudska prava Albanaca.
"Međunarodni zakon stoga dozvoljava proklamaciju o nezavisnosti Kosova", rekla je pravna zastupnica Holandije Lisbet Lajnzad odbacujući tvrdnju da bi Kosovo moglo biti opasan presedan u međunarodnom pravu.
Lajnzad je taj zaključak zasnovala na navodu da su vlasti u Beogradu dugo sistematski kršile obavezu da poštuju i unapređuju pravo kosovskih Albanaca na unutrašnje samoopredeljenje, samoupravu, kao i njihova ljudska prava.
Izjava Lisbet Lajnzad
Po međunarodnom pravu, naglasila je Lajnzad, narodi imaju pravo na samoopredeljenje, kao "poslednje sredstvo", kada im je to pravo uskraćeno unutar država, a sve ostale mogućnosti su iscrpljene kroz politički proces i pregovore. U slučaju Kosova, svi ti uslovi su zadovoljeni, stav je Holandije.
Lajnzad je precizirala da su kršenja prava Albanaca od vlasti u Beogradu – od ograničenja autonomije 1989. godine do organizovane kampanje zločina i proterivanja Albanaca 1999. – podrobno dokumentovana u izveštajima UN, rezolucijama Saveta bezbednosti UN i Haškog tribunala, a "priznala ih je i Srbija u nastupu pred Međunarodnim sudom pravde".
"Posle takvih kršenja njegovih prava, nije se moglo očekivati od naroda Kosova da pristane da i dalje živi u sastavu Srbije", naznačila je Lajnzad.
