Bombardovanje i sramota– Nisam znao da je Srbija preživala NATO bombardovanje i bio sam u šoku kada sam šetajući centrom Beograda video prelepa stara zdanja koja su u fazi rušenja. Pitao sam neke poznanike zašto je centralni deo starog Beograda u ruševinama i tako sam saznao za tromesečnu srpsku agoniju. Bilo me je sramota kad sam to čuo – iskreno kaže naš sagovornik. |
– Muzika je za mene život. Sviram, znači živim. Moj otac je bio muzičar, moj deda takođe, kao i moj naslednik, sin Reiner i nebitno je da li i koliko može od muzike da se zaradi. Ako treba, svega ću se odreći, jer vreme ne delim na ono za vežbanje i na ono slobodno. Ležem i budim se svirajući – otkriva Reinaldo, koji je prvi saksofon dobio kao četvorogodišnjak. Reinaldo je završio muzički konzervatorijum u Havani, odsek saksofon, i pre dolaska u Beograd skoro tri decenije je svirao u Kubanskom simfonijskom orkestru.
– Mi Kubanci igramo u taktu života, uživajući u svakom njegovom trenutku, čak i kada život boli – kaže Reinaldo i dodaje da je i njegov dolazak u Srbiju bio ples, a ujedno i prvo napuštanje rodne grude.
Čarobna reč Tito
– Nisam znao gde je Srbija i pre toga nisam ni čuo za Beograd! Majka Rosita, koja danas ima 86 godina, pitala me je zašto idem u zemlju za koju ne znam na kom je kraju planete, a ja sam joj odgovorio da je to zov muzike – seća se Reinaldo pozdrava sa majkom i rođacima, koji su ga zabrinuto ispratili na put u neizvesnost.
– Imao sam 49 godina i iza sebe razveden brak i sina Reinera, tinejdžera. Svi najrođeniji su te 2002. godine ostali na Kubi, a ja sam plesao ka nepoznatom i bio srećan! Tek sam u srpskoj prestonici saznao da je Srbija bila deo Jugoslavije za koju je ceo svet čuo i znao, čiji je simbol bio i ostao Tito, pa su se moji malo smirili – priča naš sagovornik, koji je rođen u višečlanoj porodici, u malom mestašcu koje se zove Florida na 500 km od Havane. Ipak, upozorava da to nije ona, američka Florida, već kubanska.
– Mestašce u kojem i danas žive moja majka, tri sestre i četvorica braće i njihova deca – kaže Reinaldo, sećajući se kako je odmah pao na beogradski šarm i lepotu Srpkinja.
– Srpkinje su prelepe! Možda i najlepše žene na svetu. Kubanke su takođe lepe, zbog raznih tonova kože i savršenog tela. Zajedničko za Srpkinje i Kubanke je to što su neizmerno hrabre i svakodnevno se bore sa brojnim porodičnim problemima, što ne umanjuje njihovu lepotu. Naprotiv, kao da je ta požrtvovanost povećava – primećuje Reinaldo, otkrivajući da nije zaljubljive prirode, ali da mu je pre nekoliko godina ukrala srce jedna Beograđanka, ali ljubav nije potrajala. Bio je to samo još jedan ples sa životom.
Druga otadžbina
– U Beogradu se osećam kao svoj na svome i ne smetaju mi ni kiša, ni sneg, pa ni nesrećna ljubav, jer je sve to muzika – lakonski kaže sagovornik "Vesti", koji otkriva da je prošle godine u Srbiju doveo svoju 28-godišnju sestričinu Daineri i 27-godišnjeg sina Reinera, takođe muzičare, koji danas uveliko sviraju po beogradskim klubovima sa svojim bendom.
– Zato se iz našeg stana na poslednjem spratu jednog novobeogradskog solitera konstantno čuju taktovi rumbe i salse – kaže Reinaldo. – Osam godina nisam bio na Kubi. Kad god isplaniram da posetim majku, ispreči mi se novi posao. Ipak, ne muči me nostalgija, jer Srbiju doživljavam kao svoju drugu domovinu, a tako je bilo i onda kada nisam znao ni reč srpskog. Ljudi su ti koji čine da se osećam dobro. Srbi su gostoljubiv i prijateljski narod. Zahvaljujući njima sam otkrio lepotu beogradskih ulica u proleće, ali i čari jutarnjih šetnji pored Save i Dunava – kaže Reinaldo, kojem je omiljeno jelo iz naše nacionalne kuhinje sarma.
Svirke za poplave
– Imam grupu od nas 18, koju čine muzičari i nekoliko plesačica, a bend se zove Latinski glas. Kako je kriza, mi ipak imamo dosta posla. Vrlo često sviramo iz humanitarnih razloga, pa smo posle poplava u nekoliko navrata organizovali koncerte za poplavljena područja i tako pokušali da pomognemo stradalima – kaže Reinaldo.
Karijera na ulici– Presudni uticaj na moj muzički razvoj imao je čuveni Beni More, koji je bio prijatelj mog oca. Inače, More je bio i ostao prvi glas Kube, a svojim glasom obeležio je prvi talas mambomanije. U Havanu je došao kao 21-godišnjak, a karijeru je započeo bukvalno na ulici. Bio je muzički nepismen, ali savršen sluhista – kaže Reinaldo.
Škola latino plesa– Rado se sećam tih prvih dana kada sam stigao u Beograd i nisam mnogo dangubio. U iznajmljenom sobičku sam svirao za svoju dušu, a uveče po klubovima. Za razliku od drugih muzičara, mi Kubanci smo specifični, nama aplauzi prijaju, ali od njih nam mnogo više znači da oni kojima sviramo zaigraju u ritmu rumbe. Kada sam video da mnogi ne znaju rumbu i salsu, osnovao sam prvu školu latino plesa. Tako sam imao privilegiju da prvi učim Beograđane da uživaju celim bićem u svakom taktu muzike – zadovoljno kaže Reinaldo. |
