Rudnik je radio još u dobu Rimske imperije. Rudu su kopali još i Sasi. Moj pokojni teča dr Dragoje Todorović bio je doktor istorije i on me je naučio da kad se u Srbiji neko mesto zove Gradina, onda se tu obično kriju ostaci nekog rimskog grada.
Tako je na Jelici pronašao i ostatke rimskog vodovoda. A na Rudniku postoji mesto koje se zove Gradovi! Čak je nađen i rimski mozaik! I nikom ništa, pojeo vuk magarca, mozaik je zatrpan ponovo, jer nije bilo para da se restaurira. Imam utisak da, gde god bi se začeprkalo po planini, nešto bi se našlo iz bogate prošlosti.
Sama varoš je bila bogato naseljena, dok Gornji Milanovac, od koga sada zavisi, nije ni postojao. Nikada, u tursko vreme, nije postojala gornjomilanovačka nahija, ali rudnička jeste. Dan-danas avanturisti traže Jerinin grad i blago despota Đurđa Brankovića, koji se kriju negde u nedrima ove tajanstvene planine. Toliko o istoriji.
Što se siromašne sadašnjosti tiče, za Rudnik ne cvetaju ruže, bar dok je u Gornjem Milanovcu na vlasti (doživotno?) svemoćni Marušić. Rudnik je tradicionalno opozicioni i tu Marušić nikada nije dobio izbore zato mu ne pada napamet da uloži žutu banku u Rudnik.
Lično sam prisustvovao polaganju kamena temeljca za ski-stazu, ali je onda svemoćni Marušić izjavio da na Rudniku nema dovoljno snega (?!). A u Jagodini ima (?!). Sasvim logično, vlast se promenila, od skijaške staze ni traga ni glasa, ostao je samo kamen temeljac, ako i on nije iskopan.
Postojala je (ili još postoji) na Rudniku poslednja hipi zajednica u Evropi – "Porodica bistrih potoka". Boško Mandić je okupio grupu istomišljenika i živeo u netaknutoj prirodi, okružen zaista bistrim potocima. Tačno je da su lokalnom stanovništvu bili malo čudni, ponekad su se "golaćili", pravili izložbe slika od, isključivo prirodnih materijala (uključujući i kravlju balegu).
Obilazili su ih i ugledni ljudi, Ljuba Ršum, Vladeta Janković… Onda je neki Austrijanac kupio neki kamenolom, pa iako je postojao put koji je zaobilazio "Porodicu bistrih potoka", ispostavilo se da je "neophodno" napraviti novi, i to baš preko Mandićeve "teritorije". Ovaj se bunio kao Grk u apsu, ali neću da grešim dušu, nemam pojma ko je od koga primio lovu, možda je i Marušić umešan (ne može ništa da se radi bez njega), tek potoci su asfaltirani.
Nesagledivi su potencijali vulkanske planine Rudnik. Ne znam tačno kada je proglašen za vazdušnu banju, ali znam, pričao mi je prijatelj, da mu je dete izlečilo astmu na Rudniku.
Niz planinu, punu potoka, teče i rečica Zlatarica u kojoj je nekada bilo i pastrmki. Sad ih nema, zato što se ne vodi računa o zagađenju, a opština ni za šta ne da novac.
Oduvek je Rudnik imao neku čudnu harizmu. Jedno vreme po šumama je živeo, sada pokojni, izvesni Boško i tragao bezuspešno, za dvoglavom zmijurinom Nandalom. Ko zna, ne bi me iznenadilo da takva živuljka zaista i obitava na Rudniku.
Fudbalski klub Mladi Rudar je postojao 70 godina, pa je ugašen iz čista mira.
A para sve manje i gradić se osipa. Prelepi hotel "Neda" je poslovao dobro, bio je pun dece i sportskih ekipa na pripremama, ali je svinjski grip upropastio sezonu uz pomoć nekih drugih svinja.
Ma ima i divljih svinja, lisica, zečeva, čak i vukova, idealka za lovni turizam, pa su entuzijasti lovci napravili, tj. skoro završili lovačku kuću u srcu planine.
Sve što se u turizmu ostvari odlazi u Turističko društvo u Gornji Milanovac. Naplate takse, a ništa ne ulažu. E sada je dara prevršila meru. Organizovali smo se u borbi protiv Marušića i čmarušića i odlučili da oživimo planinu. Sledeće nedelje ću vam odati kako ćemo to da napravimo.
