Posao u rudniku Čoa Sajdan Ša počinje u sedam ujutro i traje do pet-šest sati. Četiri rudara krampovima kopaju ugalj u tunelima poduprtim drvenim gredama. Od svetlosti imaju rudarske lampe, a iskopaju tonu uglja na dan. Onda žgoljavi magarci u platnenim vrećama izvlače rudu na površinu. I ljudi i magarci zarade dnevno 10 dolara, koliko im plati privatna kompanija za eksploataciju uglja. U pakistanskoj bogatoj provinciji Pendžab ovaj robovski posao rezervisan je za sirotinju iz Kiber Panktunave.
|
Nestale šume
Otrov za ljude |
Rad za 2,5 dolara je težak i iscrpljujući i na svakih 10 minuta rudar mora da sedne da bi došao do daha, jer ventilacije nema. Tela su im prekrivena crnom ugljenom prašinom koju je znoj dobro zacementirao. U rudniku rade i dečaci od 14 i 15 godina koji vode magarce i pomažu očevima i ujacima u kopanju koliko mogu. Rudari nemaju čizme, kacige, maske, rukavice, niti prvu pomoć. Ako neko slomi ruku ili nogu, najbliža bolnica je udaljena nekoliko sati vožnje.
Mnogi od rudara nisu posetili svoje porodice po godinu dana, jer štede svaki cent da bi mogli da školuju decu ili im naprave svadbeno veselje.
