I ljudi i magarci zarade dnevno 10 dolara, koliko im plati privatna kompanija za eksploataciju uglja. U pakistanskoj bogatoj provinciji Pendžab ovaj robovski posao rezervisan je za sirotinju iz Kiber Panktunave.
Rad za 2,5 dolara je težak i iscrpljujući i na svakih 10 minuta rudar mora da sedne da bi došao do daha, jer ventilacije nema. Tela su im prekrivena crnom ugljenom prašinom koju je znoj dobro zacementirao. U rudniku rade i dečaci od 14 i 15 godina koji vode magarce i pomažu očevima i ujacima u kopanju koliko mogu. Rudari nemaju čizme, kacige, maske, rukavice, niti prvu pomoć. Ako neko slomi ruku ili nogu, najbliža bolnica je udaljena nekoliko sati vožnje.
Mnogi od rudara nisu posetili svoje porodice po godinu dana, jer štede svaki cent da bi mogli da školuju decu ili im naprave svadbeno veselje.
Nestale šume
Strašni uslovi rada
Pakistan se i dalje bori s nestankom struje, nezaposlenošću, talibanima i korupcijom. Broj stanovnika u Pakistanu dostigao je 188 miliona prošle godine, a polovina populacije je nezaposlena. Vlada planira da probleme reši tako što će ulagati u elektrane koje rade na ugalj. Zemlja ima 185 milijardi tona uglja u svojim rezervama. Međutim, ovaj način eksploatacije ozbiljno ugrožava ekologiju zemlje. Pakistan je nekada imao najveće površine pod šumama u južnoj Aziji, dok sada one pokrivaju samo pet odsto ukupne teritorije zemlje.
Otrov za ljudeIndustrija uglja štetna je i za ljude. Osim rudarskih nesreća koje ubijaju hiljade rudara svake godine, udisanje ugljene prašine izaziva bolesti kod radnika, a i ljudi koji žive u blizini rudnika. Rudarske aktivnosti takođe oslobađaju arsenik, fluor, živu i selen. Ove otrovne supstance mogu završiti čak i u lancu ishrane. |
