Rudan žestoko po Zapadu: “Novak diže pehar Vimbldona, a Britanci, “belji” od WC školjke, ga drže za crnca i divljaka”

Poslednjih nedelja veliku pažnju svetskih medija privukao je humanitarni Adria tur koji je organizovao najbolji teniser sveta Novak Đoković i koji je zamišljen da mnogima pomogne da prevaziđu brojne probleme izazvano koronom. 

Umesto toga, sa pojovaom korone među teniserima koja je počela od grigora Dimitrova, turnir je prekinut, a svetski mediji sa gomilom kritika obrušili su se na Srbina.

Na Novakovu humanost, brojne donacije, milionske, kako u Srbiji, tako i Italiji i drugim zemljama, prestali su da obraćaju pažnju, dok je u prvom planu “krivica” zbog organizovanja turnira, koji je organizovan po svim propisanim pravilima država u kojima se tenis igrao. Takođe, i uz hiljade zaštitnih maski i litre asepsola i ostalih dezinfikacionih sredstava, koji su bili na raspolaganju navijačima.

Sve ovo bilo je povod da hrvatska književnica Vedrana Rudan u autorskom tekstu napravi žestok osvrt na teniska dešavanja. Tako je u tekstu “Đoković na krstu” objasnila svoje viđenje Zapada i Novaka.

– Đoković, najbolji teniser na svetu, i ekipa imali su krasan plan. Da organizuju susret velikih tenisera i pomognu ljudima na ovim prostorima da zaborave čemerne koronarne dane. Mislili smo da su iza nas.

– Teniseri su želelio i nekima pomoći. Sportska događanja bila su planirana kao humanitarna – počinje ona i dodaje: 

– Nažalost, projekat je propao. Razorila ga je korona. Svi svetski mediji kojima je uvek loša vest najveći mogući brejkingnjuz iskoristili su priliku i obrušili se na Đokovića. Ništa neočekivano. Na svakom Đokovićevom velikom meču oseća se mržnja koju u njegovom pravcu rigaju „belci“.

– Britanci koji sebe drže beljima od WC školjke okupane Domestosom, Đokoviću zvižde kad god im se pruži prilika. I ne samo oni. Đoković jeste najbolji, to mu niko ne može osporiti, ali on je za zapadnjake pre svega „balkanac“ i „crnac“ i „divljak“. Hvataju ga za reč objavljenu na mrežama, sitne i krupne teniske i medijske ribe koriste svaku priliku da bi grizući Đokovića postale veće. Zadarska priča došla im je kao naručena.

Vedrana je, između ostalog istakla, da su sportisti imali iskreni motiv da naprave nešto dobro:

– Žao mi je sportista. Treba li uopšte naglasiti da ni Đokoviću ni Ivaniševiću nije bila namera da uvale bolest dečici i svima koji su se tamo našli jer vole sport? Ovo je trebao da bude primer ljudima sa ovih prostora kako se ipak može učiniti nešto lepo i dobro za zajednicu i onda kad se udruže „Srbin“ Đoković i „Hrvat“ Ivanišević.

– Nažalost,  korona je upropastila nešto što je moglo da bude više od igre. Mi mali narodi imamo dva neprijatelja. Jedan je Zapad koji nas doživljava samo kao divljake i robove sposobne jedino da čiste njihova go**a. Drugi su nam neprijatelj, mnogo veći, političari koji nas decenijama sistematski ubijaju glađu, lažima, krađom, širenjem mržnje. Pa ti izaberi. Ili ostaj ovdje, pa crkni, ili odi daleko, pa krepaj.

Na samom kraju, još jednom, je stala u odbranu srpskog tenisera:

– Verujem da je Đokoviću teško, sigurna sam da će mu, ako bude ostao na vrhu, biti još teže. U belom svetu „crncu“ ne pomaže ni kad primi pehar u Vimbldonu. Šta više. Na tom tronu „crnac“ postaje crnja na koga se svaki „civilizovani“, zapadnjački pas sme pos*ati.

Srećom, Đoković je žilav lik. Nemam nikakve veze s njim. Pa ipak, kad digne pehar u vazduh, ja crnkinja osećam se bolje.