Nakon svih informacija koje jasno ukazuju da je Kristijan Šmit kršio Zakon, od lažnog predstavljanja do nelegalnog unošenja dugih cevi u BiH, Tužilaštvo još ne sprovodi istragu, jer, kako kažu, čekaju da im bezbednosne agencije dostave “valjan dokument” u kojem se navodi koje članove Zakona je Šmit prekršio.
Pritom, kako u analizi navodi RTRS, zaboravljaju namerno ili ne, činjenicu da upravo Šmit, nema “valjan dokument” koji potvrđuje njegov status visokog predstavnika. Onaj iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Dok BiH sve dublje tone u političko-pravosudni mulj, selektivnim delovanjem nadležnih institucija, koje za samo mesec nezakonitog procesa, predsednika Republike Srpske i direktora Službenog glasnika dovedu pred sudije, u Tužilaštvu BiH po pitanju kršenja zakona od nemačkog državljanina Kristijana Šmita, i dalje sede skrštenih ruku, precizira se u analizi. Krajem prošle sedmice javnost su obavestili da je putem CMS sistema dopis Sipe dodeljen tužiocu.
“Tužilaštvo BiH je pre više od mesec dana primio akt Državne agencije za istrage i zaštitu, koji je putem CMS sistema dodeljen u rad tužiocu. U navedenom predmetu nisu do sada dostavljeni dokazi, koji bi upućivali na to da su izvršena krivična dela iz Krivičnog zakona BiH od službenih lica u institucijama BiH ili stranih državljana”, naveli su iz Tužilaštva BiH.
Na zahtev RTRS da im na osnovu Zakona o slobodi pristupa informacijama dostave podatak o kojem tužiocu je reč, iz Tužilaštva nisu odgovorili. Međutim, prema saznanjima RTRS, izveštaj SIPE leži u ladicama Tužilaštva iz razloga što u njemu nije naznačeno koji članovi Krivičnog zakonika BiH su prekršeni, te se stoga još uvek ne postupa. Nekadašnji tužilac Nebojša Pantić pojašnjava da lice ili institucija koja podnosi prijavu, u konkretnom slučaju Kristijana Šmita SIPA, nije u obavezi da kvalifikuje krivično delo. To je pravo i dužnost tužioca, kako i piše u Zakonu o krivičnom postupku BiH.
– To je posao tužioca. To što SIPA nije kvalifikovala te radnje kao neko krivično delo, to nije nikakva zapreka za tužioca da radi svoj posao. Јer tužilac ima posao da on iz sadržaja utvrdi o kom krivičnom delu bi se moglo raditi ili ne postoji nikakvo krivično delo – naveo je advokat Pantić.
A krivičnih dela, barem po onome što je u javnost još ranije izneo ministar Nenad Nešić, itekako ima. Postavlja se pitanje, zbog čega Tužilaštvo ne postupa. U slučaju Dodika i Lukića sve je bilo ekspresno i sve nezakonito, jer je BiH pravosuđe postupalo po nametnutim izmenama Zakona, stranca bez legitimiteta koji se stavio iznad Parlamentarne skupštine BiH. U normalnim državama to se zove udar na ustavni poredak, kaže pravnik Ognjen Tadić.
– Ispred nosa Tužilaštva i ovlašćenih policijskih lica vrši se napad na ustavni poredak BiH i zaista neka se niko ne pravi da to ne vidi. Ako to nisu videli u slučaju izbornog zakona ili Ustava Federacije koji ih možda ne interesuje, onda su se morali zapitati ko je taj Kristijan Šmit i na osnovu čega je potpisao izmene Krivičnog zakonika BiH po kojem postupaju u slučaju protiv Dodika i Lukića – istakao je Tadić.
Da priča Tužilaštva, narodski rečeno, ne pije vodu, govori i famozni slučaj Ikona. Tada, saznajemo, niti jedna bezbednosna agencija u BiH nije Tužilaštvu dostavila ni policijski izveštaj a kamoli da je kvalifikovala krivično delo. To je urađeno ad hok pod pritiskom javnosti samo da se govori o tzv. aferama. Ali nalogodavci nikako da shvate da predsednik Republike i direktro Službenog glasnika, svojom odbranom, brane ustavni poredak i Dejtonski mirovni sporazum. I neka se posle ne pitaju šta bi sa državnom zajednicom BiH, navodi se u analizi RTRS-a.
