Nemačka i SAD našle su se na suprotnim stranama kada je reč o načinu rešavanja kosovskg pitanja, ocenjuje Radio Slobodna Evropa.
Proces traženja rešenja za pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova odavno je internacionalizovan, ali u poslednjih nešto manje od godinu dana Sjedinjene Američke Države napravile su zaokret, posle kog se pogled vašingtonske administracije na ovo pitanje čini značajno drugačijim.
Nemačka, na drugoj strani, ostaje pri istom stavu o Kosovu još od 2008. godine. Normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda posmatra kao deo procesa evrointegracije tog dela regiona, navodi RSE.
– Na sve što je izvan evropskog procesa zvaničnici gledaju kao na skretanje od tog procesa, dok je za američke zvaničnike to, očigledno drugačije: oni na tu stvar gledaju pre svega kao na izolovan problem između Kosova i Srbije, na koji pokušavaju da stave tačku i da se povuku sa Balkana, na koji su potrošili mnogo vremena, a koji im više nije relevantan u spoljnoj politici kao što je bio u prošlosti – komentariše u izjavi za Radio Slobodna Evropa doktorantkinja Londonske škole ekonomije i političkih nauka Julia Himrih.
Ona podvlači da dok SAD teži rešenju konflikta između dveju strana, Nemačka to pre svega vidi u kontekstu evrointegracije Srbije i Kosova:
“Tu se sudaraju ta dva pristupa – nemački i američki. Primetili ste, svakako, da su prošle godine na beogradskoj bezbednosnoj konferenciji nemački zvaničnici jasno stavili do znanja da ideje o menjanju granica smatraju odvraćanjem pažnje od onoga što je zaista važno, a to je dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”.
Za razliku od Sjedinjenih Država, čiji su visoki predstavnici prvi put posle 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, poslednjih meseci slali poruke da Priština i Beograd treba da dođu do fleksibilnog i kreativnog rešenja, koje ne isključuje ni korekciju granica, što bi one podržale, Nemačka je protiv bilo kakvih pomeranja granica.
– Ipak, ako se dugoročno pokaže da su Srbija i Kosovo spremni da pokažu više napretka u dijalogu, mislim da bi i Nemačka mogla biti spremnija na veći stepen fleksibilnosti, ali sadašnji stav Berlina jeste da pojedini političari korekciju granica predstavljaju kao paralelno ili alternativno rešenje u odnosu na dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova – ocenjuje Julia Himrih.
