RSE: Kosovske kompanije ulaze na sever, građani strahuju od “albanizacije”

Kosovo online

U centru Severne Mitrovice poslednjih dana se može uočiti drugačija slika. Ova promena ima veze sa otvaranjem supermarketa, restorana, poslastičarnica i kafića koji su u vlasništvu Albanaca čije se firme nalaze širom Kosova, južno od Ibra, piše Radio Slobodna Evropa.

Prostore u kojima se otvaraju nove prodavnice, kafiči i poslastičarnice donedavno su koristili lokalni Srbi. Međutim, iz Kosovske agencije za privatizaciju kažu da su sada ovi objekti pod njenom kontrolom i raspisani su tenderi preko kojih su ti objekti iznajmljeni ili kupljeni.

U blizini glavnog mosta, preko reke Ibar u Severnoj Mitrovici, u poslednjih 28 godina nalazi se kafić „Dolče vita“. Vlasnik je Srbin. Lokal je nekada pripadao društvenom preduzeću Luks, a danas je u vlasništvu Kosovske agencije za privatizaciju. Nakon što je ova agencija raspisala javni tender, objekat je kupio kosovski Albanac, a kafić je dobio naziv “C’est la vie”.

“Suživot je neizbežan”

Menadžer ovog kafića Nedžat Haljiti kaže da su njegovi gosti i Albanci i Srbi.

– Danas (15. avgusta) navršava se mesec dana od početka rada. Nismo imali ni najmanju provokaciju od strane Srba. Nismo otvorili kafanu samo za Albance, već i za Srbe, za sve ljude. Kada Srbi dođu ovde, treba da se osećaju kao kod kuće – kaže Haljiti.

Za njega je kaže suživot između zajednica na Kosovu neizbežan.

– Moramo da živimo zajedno. Mi smo komšije – kaže on.

Dodaje da radnici moraju biti i iz različitih zajednica koje žive na Kosovu, nagoveštavajući da će angažovati konobara iz srpske zajednice.

“Missini” je lanac poslastičarnica koji će se otvoriti u septembru u Severnoj Mitrovici, potvrdio je za RSE vlasnik Astrit Misini, koji je iz Južne Mitrovice.

On kaže da trenutno renovira lokal koji je iznajmio od Kosovske agencije za privatizaciju. Misini navodi da je odlučio da proširi poslovanje na sever jer se bezbednosna situacija u ovom delu Kosova, prema njegovim rečima, stabilizovala.

– S obzirom na situaciju, osećamo se sigurnim da investiramo. Bar se nalazi ispod stanova na gradskom trgu. Radnici renoviraju, komšije iz srpske zajednice su nas odlično dočekale – kaže on.

Misini kaže da u početku planira da zaposli 12 radnika.

– Ima zainteresovanih, prijavili su se građani iz bosanske i srpske zajednice. Angažovaćemo građane iz ovih zajednica – ističe on.

“Albanizacija” mimo volje Srba

Građani Severne Mitrovice imaju drugačije mišljenje o nedavnim promenama u gradu i dolasku novih privrednika.

Neki kažu da je suživot Albanaca i Srba moguć i pokazuju da su u prošlosti živeli zajedno, dok drugi smatraju da je širenje tržišta na sever posledica političke, a ne ekonomske odluke.

Momo Milačić, koji živi u Severnoj Mitrovici kao raseljeno lice iz Peći, ističe da vlasnici novih poslovnih prostora moraju da imaju “važeće dokumente”.

– Protivili smo se mnogim odlukama vlade Kosova, ali šta god da uradite, morate to da prihvatite – kaže on

Srđan Simonović dolazak albanskih biznismena u severnu Mitrovicu vidi kao “albanizaciju severa”. On dodaje da se mnogi procesi u ovom delu odvijaju mimo volje većinskog srpskog stanovništva.

To je, kaže, “taktika da se otarasimo svih onih koji mogu da pruže kakav-takav otpor kosovskim vlastima”. Simonović smatra i da dolazak albanskih biznismena ima političku pozadinu.

– Tržište u četiri opštine na severu je zanemarljivo i premalo da bi ostvarilo značajne profite – kaže on i dodaje da su Srbi do sada odlazili u južnu Mitrovicu kada su želeli da trguju sa nekim od velikih trgovačkih lanaca.

Radojko Jovanović iz Severne Mitrovice ne vidi ove promene kao nešto dobro.

– Prostori se daju Albancima po ko zna kojim procedurama. Verujem da ima Srba koji mogu da iznajme ili čak kupe ove prostore – kaže Jovanović.