Zakon je usvojen glasovima vladajuće većine, SNSD, DNS i SP, dok su poslanici opozicije bili protiv, a neki i uzdržani.
Zakonodavni odbor prihvatio je sve amandmane SNSD-a i SDS-a, ali je Vlada kao predlagač preformulisala jedan amandman SNSD-a i odbacila dva amandmana SDS-a, što su učinili i poslanici.
Za vreme glasanja, kao ni tokom dvodnevne rasprave o ovom zakonu poslanici bošnjačkih stranaka nisu bili prisutni u skupštinskoj sali, obrazlažući da se radi o antidejtonskom i antiustavnom činu Narodne skupštine RS.
Usvojeni zakon je tehničke prirode i njime se reguliše način organizovanja i održavanja referenduma.
Do usvajanja zakona došlo je posle nametnutih odluka visokog predstavnika u BiH Valentina Incka o produženju mandata stranih sudija i tužilaca u BiH, koje su donete pred kraj prošle godine.
Nakon usvajanja u Skupštini, zakon o refrendumu treba da dobije i "zeleno svetlo" Veća naroda RS da bi stupio na snagu.
Predstavnici bošnajčkog naroda u tom veću već su najavili da će staviti veto na zakon, jer smatraju da su njime povređeni njihovi vitalni nacionalni interesi.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Igor Radojičić ocenio je da je usvajanjem Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi RS dobila kvalitetnu pravnu bazu da parlament može u određenom trenutku da pozove građane RS na referendum.
On je istakao da se glasanje opozicionih stranaka protiv zakona može tumačiti jedino kao njihovo protivljenje Zakonu o referendumu, jer suštinski njihovih primedbi na zakon nije bilo i primedbe amandmani odnosili su se uglavnom na definisanje referendumskog pitanja, koja su vrlo sporna.
Radojičić je ukazao na potrebu da PDP, SDS i SRS RS nađu svoje listinge glasanja iz 2005. godine kada su ”izglasali reformu odbrane i članom 84 Zakona o odbrani BiH propisali da BiH ide u NATO savez”.
"Taj zakon je i dalje na snazi i ako neko želi da ga menja treba da promeni Zakon o odbrani BiH. To nema nikakve veze sa referendumom o NATO-u u RS”, naglasio je Radojičić nakon završetka posebne sednice Narodne skupštine RS na kojoj je po hitnom postupku usvojen Zakon referendumu i građanskoj inicijativi.
Govoreći o mogućnosti da ocena ustavnosti ovog zakona bude zatražena i pred Ustavnim sudom BiH, Radojičić je rekao da postoje pravne mogućnosti za obraćanje građana BiH i Ustavnom sudu BiH, ali da to nije zaštita vitalnog nacionalnog interesa.
"Zaštita vitalnog nacionalnog interesa prema Ustavu RS je vrlo precizno propisana i ona se putem Veća naroda RS traži pred Ustavnim sudom RS”, istakao je Radojičić.
On je rekao da se zaštita pred Ustavnim sudom BiH može tražiti ukoliko neko tvrdi da neka od odredbi usvojenog zakona nije u skladu sa Ustavom BiH, ali da ne vidi u čemu ovaj zakon, koji je pre svega tehničke i proceduralne prirode, ne bi bio u skladu sa nekom odredbom tog ustava.
Radojičić veruje da objektivna pravna analiza pred Ustavnim sudom BiH može dati pozitivnu ocenu o ovom zakonu.
|
Silajdžić je na konferenciji za novinare u Sarajevu rekao je da referendum "u funkciji strategije Slobodana Miloševića i njegovog projekta razbijanja BiH".
"Mada pravno ne može imati nikakvih posledica izuzev na psihološkom planu da se ljudi navikavaju na referendum i da se dođe do spiskova i zaokruži sticaj okolnosti u kojima bi bilo moguće postaviti pravo referendumsko pitanje nakon nekoliko pitanja koja i nisu tako bitna", smatra Silajdžić. |
Predsednik Stranke za BiH Haris Silajdžić smatra da je referendum u Republici Srpskoj pravno irelevantan i u funkciji strategije navikavanja na referendum dok se ne dođe do pravog pitanja.
