Tim povodom je nedavno u Minhenu boravio Rodoljub Stanišić (39) iz Vlasenice, koji ima urođene telesne deformacije. Kao vrlo komunikativan i društven, Rora, kako ga od milošte zovu poznanici i prijatelji, rado je govorio za "Vesti "o sebi i svakodnevnom životu.
Slučajno na filmu– Brat i ja smo dobili angažman na filmu i to se dogodilo sasvim slučajno. To je film "Sveti Georgije ubija aždahu" koji je snimljen 2007. Snimanje je trajalo dva meseca. Prva faza snimanja u Beloj Crkvi u Srbiji, a druga u Omarskoj, kod Prijedora, u Republici Srpskoj. Tamo smo upoznali glavne aktere filma, glumce i bilo nam je super, a nas dvojica smo bili statisti. Imali smo priliku da se družimo s glavnim glumcima i za nas je to bila velika stvar -priča naš sagovornik |
– Kod mene postoji vidljiv telesni hendikep, to su kraći ekstremiteti, a nevidljivi hendikep ne postoji. Iste fizičke nedostatke ima i moj brat, iako je između nas razlika 15 meseci. Mnogi kad nas vide misle da smo blizanci. Tokom godine brat i ja radimo na naplati parkinga u Vlasenici. To je sezonski posao koji traje već 14 godina i od toga živimo. Vodio sam jedno udruženje osoba s invaliditetom koje smo osnovali 2004. i realizovali smo neke projekte za integraciju, što na Zapadu postoji već odavno. Mi smo to preneli u nevladin sektor, a glavni problem su nam novčana sredstva jer je Vlasenica nerazvijena opština – navodi Rora.
Svestrani sportista
Telesne deformacije i kraći ekstremiteti za Rodoljuba Stanišića nisu prepreka da se bavi sportom.
– Već pet godina treniram košarku u kolicima u klubu Bijeljina iz Bijeljine. Imamo jedinstvenu ligu BiH u kojoj se takmiči 10 klubova. Bilo je i više klubova, ali su zbog finansijskih teškoća obustavili rad. To nije jeftin sport jer su kolica vrlo skupa, kao i njihova popravka. Jaka je konkurencija da bi se stiglo do reprezentacije jer košarka u kolicima i sedeća odbojka su dva najpopularnija sporta za invalide u BiH, koja je prvak sveta u sedećoj odbojci.
Pored toga, Rodoljub trenira i realni aikido, Kaže da je oduvek voleo borilačke veštine, ali nije znao da može da ih trenira. Jedno vreme bavio se streljaštvom i za vreme boravka u kampu u Trebinju, upoznao je sadašnjeg trenera realnog aikidoa majstora Miroljuba Jovičića.
Treninzi u Banjaluci
– On je tada verovao u mene a ja nisam i mogu reći da sam njegov "pronalazak". Moj glavni problem kod borilačkih sportova je deformitet šaka s kratkim prstima, pa moj zahvat ne može da bude stabilan i jak. Kad je video šta sve mogu da uradim, kako se krećem i kakvu ravnotežu imam, majstor Miroljub Jovičić mi je rekao da ja mogu da treniram realni aikido. On mi je rekao da će moja tehnika zbog toga biti malo drugačija od standardne i da ću moći da vežbam bez problema. Kad mi je to rekao, ja sam se obradovao kao malo dete i jedva sam čekao da počnem s treninzima na koje odlazim u Banjaluku.
U Banjaluci je Rodoljub upoznao i pokojnog Ljubu Vračarevića, osnivača realnog aikida i to je za njega, kako sam kaže, bio najsrećniji dan u životu jer je o tom čoveku i onom što je uradio mnogo čitao. Za treniranje je snažnu podršku dobio i od tvorca ove originalne srpske borilačke veštine.
– Majstor Ljubo Vračarević je pratio moj trening i na kraju mi rekao da je to sve u redu, da nastavim i da sve zavisi od mene. Moj trener me je pozvao da pred svima na tom seminaru pokažem šta sam naučio za taj dan i uz veliku tremu ipak sam se izborio s tim izazovom. Trenutno imam smeđi pojas, a sledeći je majstorski za koji ću polagati za nepune dve godine – kaže Rodoljub.
|
Čitaoci "Vesti" pomogli |
