Ronda, oko 100 kilometara jugoistočno od Sevilje, jedan je od najvećih belih planinskih gradova. Spada i u najspektakularnije, zahvaljujući mostu koji postavljen u sred klisure spaja dva dela gada.
Ovaj grad je lako posetiti jer je jednom od retkih andaluzijskih planinskih mesta kroz koje prolazi železnica. Prava radost za posetioce je istraživanje vetrovitih uskih uličica na najvišim tačkama i panoramski pogled na bele blještave kućice i bujne, vesele cvetne poljane.
Zapanjujuća uvala deli grad na lavirintsko jezgro koje su izgradili Maori i noviju, bučniju i živahniju Merkadiljo četvrt. Novi most, masivan i graciozan istovremeno, od 18. veka moćno spaja provaliju. Pogled sa mosta "vuče" čoveka u više od sto dubok i šezdeset metara širok ponor.
Za Špance, Ronda je poznatija kao rodno mesto modernih borbi bikova, nego kao mesto sa veličanstvenim mostom. U 16. veku postojale su dve vrste borbi: zabava za plemstvo u kojoj se vitez na konju borio protiv bika, i grublja varijanta, bez pravila i za mase, gde je čovek išao direktno na zver.
Najbolja arena za borbu bikova danas se nalazi upravo u Rondi, i može se reći da je superiornija od one u Sevilji. Sagrađena je 1785. godine, ima pet hiljada mesta i 136 otmenih toskanskih kolonada, zbog kojih imate osećaj da ste u nekom italijanskom pozorištu iz 18. veka.
Za stanovnike Ronde, borbe bikova nisu sport već umetnost. Dnevne novine prate borbe u rubrici "kultura“, a ne na sportskim stranama. Obožavaoci ove "umetnosti“ će vam objasniti da jedan takav događaj podrazumeva mnogo više od običnog ubijanja životinje.
Čari Ronde ne svode se samo na ubijanje bikova. Crkva Svete Marije, sagrađena na mestu nekadašnje džamije, a pre toga hrama posvećenog Juliju Cezaru, jedinstvena je zbog spoja maorskih, gotskih, renesansnih i baroknih uticaja koji čine neobičnu fuziju, ili konfuziju. Ronda poseduje i neobični Lara muzej u kome se može naći sve, od mašina za šivenje i kostima matadora, do sprava za mučenje. Ovaj muzej je i mesto na kome se u zanimljivom ambijentu tri puta nedeljno održavaju flamenko večeri.
Da bi se najbolje sagledala maorska prošlost ovog grada treba obići „Turska kupatila“. Bandolero muzej podstiče maštanje o veštinama i oružju iz romantičnog perioda 19. veka, kada je Ronda bila dom bandita pod nazivom „El ninjos de Andalusia“ (Deca Andaluzije). Ko hoće više da nauči o istoriji Ronde trebalo bi da poseti Mondragon palatu.
Ronda čuva i praistoriju ovih krajeva, u kojima je skriven najbolji uvid na pećinsko slikarstvo u Španiji. Farmer ispod čijeg se poseda pećina nalazi pravi je majstor u prevazilaženju jezičke barijere. Dok vi prolazite hladnim hodnikom, dugim skoro kilometar, on će provesti sate hodajući pored vas i pokazujući rukom na slike koje možda ne biste primetili u tami.
Kada padne mrak Ronda postaje još zanimljivije mesto. Tada je od turista preuzimaju njeni stanovnici. Odlazi se od jednog do drugog bara (tapos) i taverne gde se uživa u raznoraznim đakonijama. Ako na prozoru bara stoji karton na kome je napisano "Hay caracoles", to znači da na tom mestu možete jesti puževe, specijalnu poslasticu koja se služi od ranog proleća do kasno u jesen. U ovim barovima ne očekujte da vam konobar nađe mesto, već jedite stojeći kao i lokalci.
Obavezna večernja šetnja dešava se u novom delu grada, u najvećoj pešačkoj i šoping zoni, zvanoj Karera Espinel. Prava je šteta ne pridružiti se ovom socijalnom događaju. Šetajući ulicama osetićete jak lokalni ponos u zajednici u kojoj se čini da svako svakoga zna.
