Izdavačka kuće Arete iz Beograda, zahvaljujući podršci fonda Kreativna Evropa, objavila je roman Neoštrine Sanje Savić na nemačkom jeziku u prevodu Denijena Pauljevića.
Projekat Kad pređeš granicu odnosi se na izazove odrastanja u ženskom telu kroz evropsko žensko pismo. Kako adolescencija za devojčice predstavlja posebno osetljiv period, osam naslova iz edicije Skok iz kože bavi se upravo njime. Ideja je da se mladim devojkama približi književnost iz osam različitih zemalja.
Ovi romani pružaju različite ženske likove u adolescentskim i postadolescentskim godinama u određenoj problematici na ličnom nivou. Iako Kreativna Evropa mahom podržava prevode književnih dela pisaca Evropske unije na strane jezike, edicija Skok iz kože Areteovog projekta, uključio je i prevod srpske autorke na nemački.
Osim štampane knjige, koja se za sada može kupiti u beogradskim knjižarama Vulkan, Delfi i Buka, dostupno je i elektronsko izdanje knjige, koja će se moći nabaviti preko Eden aplikacije za elektronske knjige, putem koje Delfi knjižare distribuišu elektronske knjige u celom svetu.
Planirano je predstavljanje romana na nemačkom festivalu Dani Balkana (Balkantage) koji se tradicionalno u maju održava u Minhenu.
Roman Neoštrine prvi put je objavljen na srpskom jeziku 2016. godine, takođe u izdanju Aretea, a te godine je bio u širem izboru za Ninovu nagradu.
Neoštrine su roman o prihvatanju sebe i svoje prošlosti. O suočavanjima. O odlukama koje menjaju život.
Neoštrine zadržavaju čitaoca u sadašnjosti protkanoj sećanjima na odrastanje u nemilo vreme. Može li astra da izvuče toliko koliko je ona sposobna da zatraži?, rečenica je kojom počinje roman prepleten autobiografijom i fikcijom. Glavna junakinja Ines koja živi u Holandiji, odlazi u svoj rodni grad na vikend kako bi donela važne odluke. U Sarajevu ostaje tri dana.
Sanja Savić Milosavljević rođena je u Sarajevu 1988. godine. Diplomirala je, završila master i doktorske studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Objavila je zbirke pripovedaka Kad žirafa progovori (2010) i Vrijeme vašara (2013), Brda (2020), Priče lopova poštenjačine (2021), romane Neoštrine (2016) i Tuđa kost (2019), dramu Srebrni car (2017) i zbirku drama Ptice i druge drame (2019). Scenaristkinja je dugometražnog igranog filma Naši očevi, majke i njihova djeca (2017). U Ustanovi kulture Vuk Stefanović Karadžić, izvedena je drama Kod šejtana ili Jedna dobra žena (2018), a u Akademiji 28 drama za decu Crvena kapa i vukova šapa (2018). Scenaristkinja je televizijske serije Vreme zla (2021) po romanima Dobrice Ćosića.
