Uobičajeno mišljenje da se u dijaspori uglavnom sluša folk i etno muzika već 15 godina menjaju članovi Testament benda koji neumorno prenose zvuke rokenrola i na nova pokolenja i svirajući svoje i hitove domaće i strane rok scene.
Na njihovim koncertima i svirkama okupljaju se ljubitelji ovog muzičkog žanra sa svih meridijana. Muzika nema jezičku barijeru pa se tako u publici kada svira Testament bend uz ljudi s područja bivše Jugoslavije nađu i Švajcarci, Italijani, Turci, Nemci, Englezi. Mnoge žurke moto-klubova, humanitarne svirke i koncerti su bili izuzetno posećeni, a momci iz Testament benda su takvi da ko ih jednom čuje, poželi da to učini ponovo.
Nastali su 2005. godine, kažu da im je domicil u Bazelu. Osnivači ovog, sada već kultnog benda u Švajcarskoj su Vladica Mihajlović, bas i vokal i Nenad Bogdanović Panki, bubnjevi i vokal. Nešto kasnije pridružio im se i gitarista Stanko Lukač Čiča.
Nenad je još tada kumovao bendu i ime nisu menjali. Repertoar njihovih svirki je ono što svi ljubitelji roka vole: ex-DžU
rock – Bijelo dugme, Riblja čorba, Parni valjak, Azra, Zabranjeno pušenje, Atomsko sklonište, Smak, Van Gog, Partibrejkersi, Električni orgazam, Divlje jagode, Merlin, kao i novije pesme grupa SARS, Dubioza kolektiv…
Sviraju i numere svetski poznatih rok grupa 70-ih i 80-ih.
Počeli na Motorijadi
Prvu svirku imali su 30. aprila 2005. na Motorijadi moto-kluba Dragons u Bazelu, a Nenad Bogdanović za “Vesti” prepričava kako je to bilo.
– Svirali smo napolju, na bini montiranoj od paleta. Oko nas planine, a iznad samo nebo. Hvala Bogu, vreme je poslužilo. Moto družine su pristizale iz cele Švajcarske i prostor ispred bine se vrlo brzo napunio, 200-300 bajkera i bajkerki… Počeli smo stidljivo da sviramo nekoliko stranih kompozicija. U publici je bilo i stranih bajkera, pa smo i njih hteli da ispoštujemo. Oni nas gledaju onako rezervisano, nit’ mrdaju, nit’ šta govore, drže pivo u rukama, ćute i slušaju, veoma kritički, rekao bih. Nismo imali tremu, ni strah jer je svako od nas već imao mnogo svirki i muzičkog, pa i životnog iskustva da bi se uplašio, ali neki respekt je postojao – prvi put sviramo bajkerima. Kožne jakne, prsluci s grbovima, amblemima klubova, tetovaže, brade. Posle treće-četvrte numere svi su već cupkali i blago klimali glavama u ritmu muzike! Uh, dobro je, pomislih – priseća se Nenad.
Posle legendarnog “Dima na vodi” imali su naklonost publike.
– Bili smo, usudio bih se reći, prihvaćeni! Nešto kao “dobrodošli u klub”. Malo smo se i opustili i počeli naše numere jer stranih nam je “ponestajalo”. Većina bajkera na toj svirci bili su naši ljudi s prostora ex-DžU
, a to je baš muzika koju mi sviramo. Intenzitet je rastao i sve je počelo da liči na dobru moto-žurku! Planinama iz doba Jure je odjekivalo: “Motori, motori, mo-to-riii…” Posle svirke su nam prilazili mnogi i tražili broj telefona, više nije bilo dileme – uspeli smo!
Vrlo brzo su postali najtraženiji ex-DžU rok bend u Švajcarskoj, usledili su brojni nastupi na motorijadama, po klubovima, diskotekama, raznim feštama.
– Prepoznatljivi smo po zaista živoj svirci, dajemo 200% od sebe. Nastupi su nam puni pozitivne energije jer sviramo muziku koju smo voleli i još volimo. Uz to izvodimo i najnovije numere koje voli mlađa generacija. Imamo i nekoliko autorskih pesama od kojih je najpoznatija “Biljana” – kaže Nenad.
Zauvek mladi
Postoje ljudi koji nijednu njihovu svirku ne propuštaju. Među njima su i bračni par Tijana i Dejan Krstić iz Brajtenbaha, u kantonu Soloturn.
– Slušajući ove momke mnogi se vraćaju u neka bolja vremena ex-Džu
roka. To činimo i mi, kao da preslušavamo uspomene. Njihova energija je neverovatna i neopisiva, i potvrđuje da je rok zauvek mlad. Pratimo ih od kako grupa postoji. Njihove svirke su stvarne, kad to kažem, mislim da im publika veruje svaku emociju. Potvrdili su ono staro pravilo da rokeri zauvek ostaju mladi – kaže Tijana.
Vladica Mihajlović dodaje da imaju brojne planove, a jedan od prvih jeste da obeleže 15 godina rada što do sada nisu uspeli zbog pandemije.
– Mada je u ovoj teškoj situaciji prioritet sačuvati se od ove teške pošasti korone. Ne gubimo ipak nadu i kad sve ovo s virusom prođe prvi cilj nam je da jubilej 15 godina od osnivanja obeležimo velikim jubilarnim koncertom. Posle toga da bude i što više živih svirki širom Švajcarske, ali i Nemačke, Austrije, Srbije, BiH – kaže Vladica.
– Na taj način bismo se odužili svojoj vernoj publici koja nas svuda prati svih ovih godina – nadovezuje se Nenad Bogdanović i ističe da im je jedan od planova posleproslave jubileja samostalni CD.
Novi bubnjar Švajcarac
Vladica, Nenad i Stanko su stalni članovi, a u nekim periodima kroz bend su prošli i Dragan Trajković Gale, koji je pet godina svirao klavijature. Dušan Stevanović je dve godine bio gitarista i vokal, Dušan Mirković Spiker višegodišnji povremeni bubnjar benda.
– Od ove godine se nametnulo pitanje novog bubnjara jer ću ubuduće biti samo u ulozi frontmena kao pevač i gitarista. Tako da nam je sada novi bubnjar i stalni član benda Timo Miler, Švajcarac koji se odlično uklopio i vrlo brzo naučio najveći deo repertoara – kaže Nenad Bogdanović.
Timo dodaje da je oduševljen energijom benda i mu nije bio problem da nauči najveće hitove roka iz bivše Jugoslavije.
– Slušao sam ih više puta ranije, znali smo se. Pri kraju prošle godine došao sam na jednu od njihovih svirki i ostao u bendu – kaže nam Timo.
Nema foliranja
Na brojnim motorijadama moto-kluba Dragonsi svirali su nebrojeno puta, kao i na žurkama koje su oni organizovali. Milomir Nešković, predsednik MC Dragons iz Bazel kaže da koristi priliku i u “Vestima” čestita jubilej omiljenom muzičkom sastavu.
– Testament bend je nešto što se na našim motorijadama podrazumeva, da me ne shvatite pogrešno, život bajkera jeste rokenrol, a Testament bend je rokenrol, to se ne može odvojiti… Ovaj bend je za mene jedini rok bend na ovim prostorima koji se održao godinama, a trajanje objašnjava kvalitet i originalnost. Najviše od svega volimo ove momke što tu nema foliranja, sve je stvarno. Jedinstveni kakvi jesu svuda su dobrodošli i publika rado dolazi zbog njih ne žaleći vreme i kilometre. Želim im još mnogo godina rokenrola.
Kad pojačalo “drekne”
– Bilo je tu i nekih sitnih angedota, na primer pojačalo nekad “drekne” pre nego što treba, zakaže mikrofon, ali vidite sve je to za ljude pa nam ni tada nije bila frka da nastavimo u smislu, baš smo hteli da tako ispadne – kaže Nenad.
U Beču svirali i svadbu
Jedna od sjajnih priča ovih momaka je svakako rok svadba u Beču, a evo kako je došlo do toga da sviraju u glavnom gradu Austrije
– Na jednoj od brojnih svirki 2010. godine priđe nam momak i upita da li mi sviramo i svadbe. Rekoh da nismo to radili i da nismo sigurni da bi naš repertoar bio baš prikladan za svadbu. “Ko se ženi”, upitah momka. “Pa ja”, stidljivo će on. “Ne brinite ništa, moja buduća supruga i ja pratimo već dugo vaše nastupe i znamo šta svirate. Želimo baš takvu muziku na svadbi.” Pa, dobro, pomislih – veži konja gde ti gazda kaže. “A gde je svadba_” – “U Beču”, odgovori mladoženja. Auuu, brate, mozak mi radi na 200… kažem mu: “Druže, sve je teoretski izvodljivo pa i rok svadba u Beču, ali praktično, ne znam. To je daleko, 800 kilometara, pa kako ćemo za put, za ozvučenje, sve to košta i traje…”, počeh ja da mu iznosim realne probleme – priča Nenad.
“Sve ja to znam, Nešo, imate plaćene avionske karte, a u Beču će vam biti montirano profesionalno ozvučenje kojim će baratati ton-majstor i imaćete ozvučene bubnjeve na bini, plaćen vam je hotel i hrana… Letite u petak uveče iz Ciriha, svadba je u subotu, a vraćate se u nedelju kad se naspavate. Cena nije problem”, rekao je budući mladoženja.
Nenad kaže da bi bili neljudi da su odbili tako korektnog čoveka.
– I zaista – sve je ispoštovao, bukvalno sve! Divan momak i sjajan čovek, ljudina od reči. A svadba je bila baš rok svadba! Svi su skakali, plesali i pevali. Najiskrenije, malo sam žalio nekoliko starijih gostiju, roditelje, ujake, tetke, možete misliti kako su se oni osećali. Umesto “Žikinog kola” na svadbi se orili “Motori”. Ali i oni su se uklopili i opušteno đuskali, ruku na srce, i nisu imali izbora. Pomislih na trenutak: Eee, da mi je sad moj drug Milan Dabić da razvuče harmoniku i odsvira samo jedno kolce od desetak minuta, da ipak bude “svadba ko svadba”, ali naravno to je bila nemoguća misija. Beč smo napustili srećni i zadovoljni s novim iskustvom i puno novih prijatelja. Tetke i strine su nam oprostile “Motore” – seća se Nenad.
