A onda je pre tri godine nakon teškog bolničkog lečenja od alkoholizma stavio tačku na prethodni deo života.
– Nikada ne žalim za onim što je prošlo, niti bih išta menjao. Za pola veka, koliko sam se družio sa čašicom, uživao sam u svakom trenutku! Kao što i sada uživam, samo bez dopinga.
Žalim jedino što češće nemam priliku da radim ono za šta me Bog stvorio – da sviram rokenrol – priznaje Milić.
Da li danas uopšte postoji rokenrol u Srbiji?
– Postoji, ali je u zapećku. Kada se raspala bivša Jugoslavija ljuti kapitalizam je zaveden preko noći.
Godine sankcija i muka su uzele danak, klinci nisu mogli da gledaju svetske muzičke kanale i u nedostatku pravog roka, zaludeli su se nekom drugom muzikom. Zavladalo je pravilo "plati, pa klati", a rokeri su ostali bez para.
Saradnja sa PekaromDa li ste odustali od svetske karijere koju ste najavljivali pre nekoliko godina? – Ni slučajno. Nedavno sam tokom boravka u Australiji u studiju Miroslava Pekara (on je poreklom Slovak i tako se preziva) snimio 34 pesme. Polovina je na srpskom, polovina na engleskom.
Ima tu novih pesama, kao i onih legendarnih, koje će ući u istoriju muzike sa ovih prostora. Sa Miroslavom, čija je firma registrovana i za izdavaštvo, potpisao sam ugovor.
On će u moje ime da prodaje pesme, da kontaktira izdavače, da radi sve što treba – kaže Milić. |
Da li može danas da živi od roka?
– Ako ti sponzor ili bar prijatelj nije ministar ekonomije, možeš da se slikaš sa autorskom muzikom. Ko je za vojnu diktaturu kao ja, nema tu šta da traži.
Ali i dalje tvrdim da onaj ko je talentovan ne sme da se hvata ni politike, ni sponzora. Od rokenrola danas može samo da se životari, zaradi se 20-30 evra za noć, ali ne svake noći, već samo ponekad.
Uvek sam se grozio toga kada moram da sviram za parče ‘leba! Ranije sam imao super foru, pare sam zarađivao od narodnjaka, a rok sam svirao za svoju dušu, ali je danas sve teže.
Ima li u Srbiji uopšte pravih rokera?
– Nađe se poneko, recimo, Bora Čorba je roker, postavka mozga mu je rokerska. Roker je čovek koji ide u susret životu bez predrasuda, a takvih ovde nema mnogo. Rok je stav u glavi, način života…
Kakav ste vi onda roker kada ste se odrekli rokerskog načina života?
– Nisam se odrekao stava, niti sam postao mali miš, nisam promenio postavku u mozgu. Jedino što se više ne kurvam i ne pijem, sada to činim samo u mašti. Sa iskustvom koje imam, sada sve za mene ima veću težinu. Sve sam probao, sve sam proživeo i rekoh, ni za čim ne žalim.
Kako jedan roker, kao što ste vi, može da traži podršku Saše Popovića?
– Dao sam Saši pravo da obradi moje hitove sa Hankom Paldum, koje bi pevali ovi mladi pevači. Hteo to neko da prizna ili ne, ali bez Saše Popovića nema smisla išta raditi, jer jedino on ima načina da pesme predstavi na pravi način.
Ja sam dvojna ličnost i dokazani autor narodnih pesama, tako da ova kombinacija nikog ne treba da čudi. Popović je našu narodnu muziku izdigao iz blata. A da bi to mogao da učini morao je i sam da bude do grla u blatu.
