Ako je neko mesto simbol života podunavskih Švaba, onda je to Apatin. Najveći broj starosedelaca otišao je posle Drugog svetskog rata, kad je borba protiv fašizma oterala i krive i prave. Decenijama posle oslobođenja mnogi od njih su odlazili "rbuhom za kruhom. Danas je ostalo samo sećanje i nostalgija kod mnogih koji žele da se vrate na obale Dunava. Tako je bilo i ovih dana. Brodom Rosin podunavske Švabe, stari Apatinci i njihovi naslednici, doputovali su u Apatin u kratkotrajnu posetu.
Zahvaljujući dobroj saradnji opštine Apatin, udruženja "Adam Berenc" i zajednice Apatinaca iz Štutgarta omogućen im je boravak u gradu u kome su mnogi od njih rođeni. Predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić obratio im se sa željom da uživaju u lepotama grada.
– I ja sam odrastao sa svojim drugovima Nemcima i od prvog razreda išao sa njima u školu. Nemački jezik je prvi prvi strani jezik koji sam naučio kao dečak. Danas je ovo jedan od najuređenijih gradova u Srbiji. San moje generacije bio je da izvedemo grad na Dunav i to smo ostvarili – rekao je dr Smiljanić.
Tokom boravka u Apatinu, neki su ostali u ovom gradu, a neki su iste večeri produžili ka Novom Sadu i obilazili mesta gde su živeli. Tokom boravka u Apatinu oni su obišli mnoga mesta od istorijskog i kulturnog značaja za njihov nekadašnji život. Prisustvovali su otvaranju "Adam Berenc" udruženja Nemaca u kome su sačuvani vredni eksponati. Knjige, artefakti i slike prikupljene su iz cele Zapadne Bačke, a u okviru muzeja otvorene su brojne izložbe. Gosti iz Nemačke, bivši starosedeoci i njihovi potomci, posetili su zdanje opštine Apatin koje je izgrađeno 1909, po projektu čuvenog arhitekte, Nemca Ferenca Rajhla. Predsednik opštine ispričao im je najvažnije detalje izgradnje ovog zdanja.
|
Sve o pivari |
Potom su otvorili spomen-ploču za podunavske Švabe uz katoličku crkve i pored drveta koje je doneto iz Jerusalima 15. avgusta 1795, a koje je posađeno u vreme Marije Terezije. Poslednje što su videli jeste etno kuća Perice Maleša u kojoj je živela Nemica Margita (tako se i kuća zove), gde je nekad bila sirćetana. Domaćin Perica Maleš je proveo goste kroz sve prostorije da vide šta je ostalo i da je sve sačuvano. Posle razgledanja i razgovora uz domaću šljivovicu i razne štrudle u dvorištu etno kuće "Margita", rastanak uz pozdrave: "Vidimo se dogodine."
