– Mada se rodni kraj nikada ne zaboravlja, već smo se navikli na Nemačku i ovaj zaista lepi grad Rozenhajm, u kojem živi moja porodica i svako se bavi svojim poslom, a deca imaju svoje obaveze – priča ekonomista Olivera, rođena u Subotici.
– Trudim se da sam uvek u kontaktu sa najbližima u Srbiji, puno je rodbine i prijatelja, tako da uvek znam šta se dešava i kao da sam u rodnom kraju, a ne u Nemačkoj, gde je ipak moj dom i moja porodica. Kad god nam to obaveze dopuste, kod kuće smo, tačnije u otadžbini i to je lepa prilika da se vidimo sa najmilijima, obiđemo familiju i prijatelje. To su naravno posebni trenuci sreće i zadovoljstva, za to se živi. I onda sledi, kao i uvek povratak, brojne obaveze na poslu i sa decom – u jednom dahu priča Olivera.
Kao i ostali Srbi, kojih ima svuda u dijaspori, Olivera obožava praznike i dane koji su neradni, jer je to prilika da se obiđe rodna gruda.
– Kada se dugo godina živi van, onda to sigurno nije više nostalgija, ali ljubav prema rodnom kraju je zauvek i naravno da volim da krenem na put i obiđem moju Suboticu.
Planiranje puta
"Nije uvek lako doći. Treba sve isplanirati i organizovati, a hvala Bogu ima nas. Brojna smo porodica i valja uskladiti sve obaveze, pa tek onda krenuti na put. Zbog toga se sve dugo i precizno planiramo i po nekoliko meseci unapred, ali onda i sledi pravo opuštanje i uživanje", kaže Olivera.
