Roditelji koji žele da odgaje samopouzdanu i uspešnu decu trebalo bi da razmisle pre nego što izgovore dve naizgled bezazlene reči: “dobro obavljeno”.
Iako ova fraza tokom vaspitavanja dece ne šteti deci, ona završava razgovor, obašnjava dečja psihologica Beki Kenedi. Tokom gostovanja u podkastu The Tim Ferriss Show, Kenedi je istakla da deca često traže iskreno priznanje i povratnu informaciju od roditelja kada im pokazuju crteže, školske projekte ili sportske uspehe.
“Reči ‘dobro obavljeno’ ne pružaju dovoljno vrednosti detetu i ne podstiču njegovu unutrašnju motivaciju”, izjavila je Kenedi.
Kada dete s ponosom pokazuje roditeljima šta je postiglo, njegov glavni cilj nije samo da dobije pohvalu, već i da oseti da je njegov trud prepoznat.
Pohvale treba da se fokusiraju na trud i upornost
Kenedi naglašava da bi roditelji trebalo da koriste pohvale koje jačaju detetovo samopouzdanje i osećaj dostignuća.
“Ključno je koristiti pohvalu koja se fokusira na trud, upornost i strategiju koju je dete koristilo da bi postiglo rezultat”, dodaje.
S njom se slaže i psihoterapeutkinja Lesli Kopel, koja upozorava da površna komunikacija može deci ostaviti utisak da nisu važna.
Primer toga je klasično pitanje: “Kako je bilo u školi?” na koje dete najčešće odgovori s “OK”. To roditeljima ne daje puno informacija, a detetu ne pruža osećaj da ih stvarno zanima šta mu se događa.
Kako bolje pohvaliti dete?
Stručnjaci savetuju da roditelji koriste otvorenija i konkretnija pitanja, poput: “Koji ti je bio najbolji deo dana?”, “Šta si naučio dok si radio ovaj projekat?” ili “Kako se osećaš zbog svog uspeha?”. Na ovaj način, roditelji ne samo da pokazuju interes, već i podstiču decu da sama prepoznaju sopstvenu vrednost i trud.
Kenedi upozorava da deca koja previše zavise od spoljašnje validacije mogu odrasti s osećajem nesigurnosti, praznine i teskobe.
“Ako deca nauče prvo da prepoznaju sopstveni trud pre nego što traže pohvalu od drugih, to im pomaže u kasnijem životu – bilo da se radi o poslu, prijateljstvima ili kreativnim projektima. Bez tog unutrašnjeg osećaja vrednosti, mogu postati zavisna od potvrde drugih, bilo kroz lajkove na društvenim mrežama, mišljenje prijatelja ili kasnije – šefova i kolega”, zaključila je.
